Ко је ко у сиријском конфликту

Спутњик
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ко је ко у сиријском конфликту

Грађански рат у Сирији траје од 2011. године, а како врijеме одмиче у конфликт се укључује све више страна.

Покушаћемо да појаснимо постоји ли озлоглашена „умjерена опозиција", шта у конфликту траже Ал Каида и Исламска држава, као и зашто се Либанци боре међусобно у, неко би рекао, туђем рату.

Присталице Башара ел Асада

Многи покушавају да сиријски конфликт сведу на вjековни проблем сунита против шиита, иако је у реалности све далеко комплексније. Највећи дио становништва Сирије чине сунити, којима је улога муслиманске заједнице при доношењу кључних одлука принципијелно важна. Управо из тог разлога је 2012. године било усвојено да предсједник Сирије може бити искључиво сунит.

Са друге стране, предсједник Башар ел Асад је раније припадао другој религиозној групи — алавитима, који су ближи шиитима, али је касније прешао у сунизам. Као резултат, не постоји јасна религиозна подјела између присталица и противника Асада. Највећи дио сиријске армије чине сунити, али алавити и даље сматрају Асада „својим човјеком", што је довело до тога да га подрже алавитски устаници, али и поједине шиитске групе из околних земаља.

Поред тога, 2013. године се Асаду прикључио и Хезболах, либанска паравојна организација, који интерес види у заштити шиитске мањине у Сирији.

„Умхерена опозиција" — скуп дезертера

Основно ударно крило опозиције чини „Слободна сиријска армија" (ССА), коју предводи бивши генерал сиријске војске Салим Идрис. ССА је настала свега годину дана након почетка конфликта, а у њеном саставу су већином дезертери из сиријске војске, чији је главни циљ уништење Асадовог режима.

Нешто касније, ССА се удружила са такозваним „Покретом слободних официра", који је такође окупио дезертере из сиријске армије. Међутим, главни проблем представља недостатак централне структуре командовања, самим тим многи војни стручњаци називају ову структуру вјештачком, јс обзиром на то да се многе оружане групе потчињавају искључиво својим директним командирима.

На страни ССА такође се боре и представници Јордана, који су се прикључили конфликту након инцидента са сиријском војском у непосредној близини границе са Сиријом, гдје живи много других народа, између осталих и сунити из Либије. У Сирији постоји доста либанских и израелских добровољаца који у Хезболаху видје дугогодишњег непријатеља.

Нусра фронт — конкуренција ИД

Терористичка група Нусра фронт је заправо филијала Ал Каиде на територији Сирије и Леванта и представља једну од најјачих сила у сиријском конфликту. Борци-исламисти контролишу практично читав сјевер земље и пружају веома јак отпор сиријској војсци, али и одредима Исламске државе (ИД). Притом, не постоје никакве принципијелне и идеолошке несугласице између те двије организације, већ су то конкуренти, што се објашњава и константним преласцима бораца са једне на другу страну.

С друге стране, Нусра фронт за разлику од ССА, настоји да формира нешто налик сиријским емиратима, који би били очишћени од алавита, односно шиита, као и хришћана.

Проблем Курда

Сиријски Курди, који чине око 11 одсто укупног становништва државе, углавном се налазе на сјеверу земље и већ дуже вријеме настоје да формирају аутономни Курдистан, који би се налазио у саставу Сирије. Након почетка грађанског рата, када се Дамаск фокусирао на успостављање контроле у кључним дијеловима земље, идеја о самосталности Курда је нагло добила на значају, што је довело до фактичког успостављању аутономије са најширим овлашћењима.

Такво стање ствари у великој мјери плаши Турску, јер у областима који окружују Сирију такође велика присутност Курда.

Исламска држава против цијелог свијета

Терористичка организација Исламска држава настала је у Ираку, као дио Ал Каиде, али се убрзо отела контроли. Данас ова организација контролише нафтна налазишта у источној Сирији, као и у западном Ираку. Престоница овог самопроглашеног калифата је сиријски град Рака.

Главна одлика ИД је што не жели да се интегрише у међународни систем, и управо то носи додатне ризике за дестабилизацију региона. Њихов главни циљ је да се формира држава „очишћена од сунита", базирана на жестоким принципима шеријата. Притом, терористи ове организације се не либе да користе било које методе не би ли достигли жељени резултат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.