Ко има најјачу војску у Европи?

Њемачка и друге европске државе најављују да ће чак пет одсто БДП-а улагати у војску.

Ко су највеће војне силе континента, гдје су им јаке стране, а гдје мане? – анализира Дојче веле (DW)

Не толико зато јер тражи амерички предсједник Доналд Трамп, већ зато што се и у Њемачкој шири свијест да се лијепим ријечима не може зауставити војна агресија.

Тако отприлике нови њемачки министар спољних послова Јохан Вадефул најављује да би нова њемачка влада убудуће требало да улаже у одбрану чак пет одсто БДП-а. То је изјавио на састанку министара спољних послова НАТО-а у турској Анталији.

Немачка, према ријечима министра, подржава приједлог генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да се 3,5 одсто издваја за војне потребе, а додатних 1,5 процената за одбрамбену инфраструктуру.

Коначна одлука и планови свих чланица НАТО-а вјероватно ће се чути тек на самиту НАТО-а крајем јуна у Хагу.

И канцелар Фридрих Мерк најавио је у обраћању Бундестагу да жели да Бундесвер развије у „конвенционално најјачу војску Европе“.

Али и друге европске државе постављају амбициозне циљеве.

Пољска: Бедем на источном крилу

Пољска годинама интензивно улаже у оружане снаге с циљем да постане најјача копнена сила у Европи. Прошле године 4,12 процената БДП-а ишло је у одбрамбени буџет.

Главни циљ Варшаве је да буде ефикасно наоружана како Русија не би ни помислила да угрози њену територију.

Пољска војска тренутно броји око 150.000 војника у професионалној армији и територијалној одбрани. До 2035. тај број би требало да порасте на 300.000.

У току је и опремање савременом војном техником: више од 600 тенкова – наручених између осталог из Јужне Кореје и САД, затим ракетни системи ХИМАРС, дронови, а у будућности и борбени авиони Ф-35 требало би да постану опрема пјешадије и ваздухопловства Пољске.

С друге стране, пољска морнарица се сматра релативно слабом.

Њемачка: Од колебања до водеће улоге?

Најављено повећање издвајања за одбрану на пет процената БДП-а означавало би историјски заокрет у безбједносној политици.

Од краја Хладног рата, Савезна Република Њемачка је инсистирала на међународној сарадњи, дипломатији и „култури војне уздржаности“.

Преокрет је означио говор канцелара Олафа Шолца 27. фебруара 2022, три дана након руског напада на Украјину, познат као најава „нове ере“ (Zeitenwende).

Одмах након тога, њемачка влада је основала посебан фонд од 100 милијарди евра за Бундесвер. Редовни издвајања за одбрану за 2024. износе око 90 милијарди евра, што је око 2,1 процента БДП-а.

Повећање на пет процената значило би годишњи буџет за одбрану од преко 160 милијарди евра.

Дупло већи издвајања свакако би тешко оптеретила државни буџет, а за сада нису обезбијеђена додатна средства.

Бундесвер тренутно има око 182.000 активних војника. Министарство одбране планира повећање на најмање 203.000 до 2031. године, док се повремено помиње и циљ од 240.000 војника.

Модернизација обухвата све гране војске: треба замијенити старе тенкове, авионе и ратне бродове, а нагласак је и на дигитализацији и унапређењу командног ланца. Јер и у њемачким арсеналима много оружја и опреме постоји „само на папиру“ пошто у прошлости није било новца за њихово одржавање.

Кључни индустријски актери у Њемачкој су Рајнметал, Ербас Дифенс енд Спејс и Дил-Група, али у том сектору све је израженија међународна сарадња јер је и извоз изузетно важан.

Француска: Нуклеарна сила с глобалним амбицијама

Француска је једина нуклеарна сила у ЕУ и води стратегију глобалног присуства и војне самосталности. У војсци служи око 203.000 војника, уз 175.000 припадника јединица попут Жандармерије и око 26.000 резервиста.

Француска морнарица располаже нуклеарним носачем авиона „Шарл де Гол“ и стратешким подморницама, чиме има снажан нуклеарни капацитет. Борбени авиони Рафал обезбјеђују ваздушну надмоћ и такође су опремљени за коришћење нуклеарног оружја.

Предсједник Емануел Макрон знатно је повећао одбрамбени буџет откако је преузео дужност 2017.

У драматичном телевизијском обраћању почетком марта, детаљно је говорио о „руској пријетњи“ која се надвија над Европом. Стога би француски одбрамбени буџет требало да буде готово удвостручен.

Француска је у прошлости имала сличан војни буџет као Њемачка, али је њиме изградила борбено ефикаснију војску – не на крају захваљујући државном подстицању одбрамбене индустрије и државном сувласништву.

Велика Британија: Добро наоружана, али рањива

Са циљем од готово 2,4 процента БДП-а, Велика Британија такође планира да повећа одбрамбене издатке, с нагласком на вискотехнолошку опрему: дронове, вјештачку интелигенцију и ласерске системе.

Краљевска морнарица располаже с два носача авиона, иако је само један оперативан. Ваздухопловне снаге су високо модернизоване – њихово језгро чине амерички борбени авиони Ф-35Б каквих британска влада планира да набави укупно 138.

Међутим, британске оружане снаге са око 140.000 активних војника (укључујући 4000 Гурки) релативно су мале. За разлику од многих земаља ЕУ, тренутно нису предвиђена већа повећања кадрова.

Премијер Кир Стармер наглашава вјерност савезништвима и глобалну спремност за интервенције. Британска војна опрема у великој мјери зависи од америчке технологије, нарочито када је ријеч о нуклеарном оружју на подморницама.

Италија: Снага на мору и у ваздуху, слаба на копну

Са 1,49 процената БДП-а према подацима НАТО-а за 2024, Италија је још увијек испод досадашњег циља од два процента.

Ипак, са 165.000 активних војника, два носача авиона и снажним ваздухопловством гдје су и Јурофајтери и Ф-35, Италија спада у тежу војну категорију Европе.

Међутим, копнене снаге се сматрају застарјелим и нужне су реформе. Премијерка Ђорђа Мелони жели Италију да учини најјачом тенковском силом Европе.

Глобални односи снага остају непромијењени

Упркос милијардама евра уложених у наоружање у Европи, глобални поредак војних сила се средњорочно неће значајно промијенити.

На челу су и даље Сједињене Државе, затим Русија, Кина и Индија.

Прва европска сила – Велика Британија – долази тек на шестом мјесту. Слиједе Француска на деветом, а Њемачка тренутно заузима једанаесто мјесто.

Платформа Global Firepower упоређује војну снагу земаља према више од 60 показатеља – од броја тенкова, поморских капацитета, до величине способне војне популације – како би се добила свеобухватна слика глобалне војне моћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.