Ко ће да постане први предсједник Европског савјета

БРИСЕЛ - Како вријеме одмиче бивши британски премијер Тони Блер има све мање шанси да постане први предсједник Европског савјета.

До скора Блер је важио за најјачег кандидата, али током протекле недјеље три државе Бенелукса и Aустрија су се побуниле, а и предсједник Француске Никола Саркози, који је био његов највећи "спонзор" је изјавио да ће Блер тешко добити престижну европску функцију јер Британија није у зони јединствене европске валуте.

Бивши лидер Лабуристичке партије још увијек има шанси, али у Бриселу се све више говори о холандском премијеру Јану Петеру Балкенендеу, бившем финском премијеру Пави Липонену и бившој ирској предсједници Мери Робинсон.

Ни њемачка канцеларка Aнгела Меркел, која се још није изјаснила о свом кандидату, није претјерано одушевљена избором Блера. Она је склонија избору бившег аустријског канцелара Волфганга Шисела, коме Французи још не могу да опросте коалицију са покојним десничарем Јергом Хајдером или премијеру Луксембурга Жан-Клоду Јункеру кога Британци и источна Европа виде као федералисту старог кова.

Холандија, Белгија и Луксембург саставиле су заједнички документ у коме су истакли своју визију будућег предсједника у коме су одбациле Блера као кандидата без помињања његовог имена.

Лондон није члан зоне евра, нити Шенгенске зоне и испословао је за себе изузеће у правосуђу и унутрашњим пословима.

Саркози је недавно изјавио "Фигароу" да вјерује у личност која би представљала политички снажну Европу.

- Чињеница да Велика Британија није у зони евра остаје проблем - истакао је он.

Aналитичар Центра за европске реформе Хјуго Брејди изјавио је за Ројтерс да не може да замисли да би човјек, који је изјављивао да се досађује на самитима ЕУ у Бриселу, могао да буде заинтересован за ту позицију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.