Клинтонову убјеђују да тражи ново бројање гласова

Вашингтон - Група истакнутих америчких компјутерских стручњака и адвоката ургира да Хилари Клинтон затражи поновно пребројавање гласова у три "свинг" државе у којима је Доналд Трамп изненађујуће побиједио, сматрајући да су резултати у Мичигену, Пенсилванији и Висконсину намјештени.

Угледни амерички адвокат за гласачка права Џон Бонифаз, као и директор Центра за компјутерску безбједност на Универзитету у Мичигену, Алекс Халдерман, предводе тим који лобира и убјеђује Клинтонову да затражи ново бројање гласова. Прошле седмице одржали су конференцију са Хилариним шефом кампање Џоном Подестом и њеним савјетником Марком Елијасом, којима су представили своја сазнања о наводној манипулацију изборним резултатима, и то у документу на 18 страница.

Према њиховим тврдњама, у Висконсину је у гласању забиљежена једна упадљива разлика. Наиме, у окрузима гдје се гласало заокруживањем имена кандидата на папиру Клинтонова је добила чак седам одсто гласова више него у окрузима гдје се гласало путем електронских машина за гласање. Према статистичкој анализи, Клинтоновој је на тај начин наводно украдено 30.000 гласова, а самим тим и побједа, јер је у коначном резултату имала 27.000 мање од Трампа, пише магазин "Њујорк".

Иако група није пронашла конкретан доказ о хаковању, истиче да постоји "забрињавајући и сумњив образац" који додатно добија на тежини ако се зна да је Бијела кућа оптужила руске хакере да су провалили у систем Демократске партије.

Слична ситуација је, тврде, забиљежена и у Пенсилванији, док у Мичигену и даље није проглашен побједник, с обзиром на то да је разлика у гласовима минимална. Трамп је освојио 290 електора, а Хилари 232. Уколико би неким чудом гласови из Висконсина и Пенсилваније отишли Клинтоновој, ако се наравно пронађе доказ о манипулацији, уз побједу у Мичигену она би постала нови предсједник САД.

Група истиче да "вријеме за Хилари истиче", јер је рок за подношење жалбе на резултат у Висконсину петак, а у Пенсилванији понедјељак.

До сада је око 4,5 милиона људи потписало петицију која налаже да електори промијене своје мишљење и гласају против Трампа, упркос жељи гласача из њихових држава. Кроз историју било је свега 157 "невјерних електора", који нису испоштовали вољу народа, али њихови гласови никада нису били довољни да се изборни резултат промијени. Група америчких електора из редова демократа траже начин да блокирају именовање Трампа за предсједника САД, убјеђујући један број републиканских електора да не гласају за њега, преносе амерички медији. Електори треба да гласају за предсједника и потпредсједника САД 19. децембра. (Агенције)

Промијенио плочу

Доналд Трамп је у интервјуу за "Њујорк тајмс" потпуно  промијенио неколико кључних стајалишта које је заступао током предизборне кампање. Трамп је јасно осудио ултранационалисте који су у петак на конференцији у Вашингтону славили његов избор и узвикивали нацистичке поздраве. Он је, такође, изјавио да има повезаности између људи и климатских промјена и да "отвореног ума" разматра да ли ће САД бити дио међународног споразума о климатским промјенама.

Анкета

Скоро шездесет одсто америчких бирача оптимистички гледа на будући четворогодишњи предсједнички мандат Доналда Трампа, показује анкета Универзитета Квинипиак. Према анкети, 17 одсто испитаника мисли да ће Трамп бити "сјајан" предсједник, а 32 одсто да ће бити "добар".  Истовремено, међу онима који не вјерују Трампу, 17 одсто сматра да неће бити "јако добар", а 26 одсто да ће бити "лош".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.