Кирило Буданов: Савезник или пријетња? Да ли се у Кијеву спрема „дворски пуч“?

КИЈЕВ - Појава и јачање позиције Кирила Буданова, новог човјека у самом врху украјинске власти, могло би довести до потпуног пада режима Владимира Зеленског, сматра политички аналитичар Виталиј Рјумшин.

Након корупционашког скандала познатог као „Миндичгејт“, који је уздрмао владајућу елиту, Зеленски је био приморан на уступке како би стабилизовао своју позицију. Кључни потез био је смјена дугогодишњег савезника Андреја Јермака, на чије је мјесто дошао Буданов – досадашњи шеф Главне управе обавјештајне службе (ГУР).

Различити гласови: Размимоилажење у стратегији

Иако је у почетку био у позадини, Буданов је постао све самоувјеренији, а његова реторика почела је примјетно да одудара од предсједникове:

• Питање рата и мира: Док Зеленски припрема земљу за дуготрајан сукоб, Буданов отворено говори о преговорима и наговјештава да мир можда није тако далеко.
• Технолошки оптимизам: Када Зеленски истиче технолошка достигнућа, Буданов их често умањује.
• Проблем мобилизације: Буданов је један од ријетких високих званичника који је јавно признао све веће потешкоће у мобилизацији људства.

Грађење имиџа: Ратни херој и „голубица“ мира

Буданов пажљиво гради свој јавни профил на два фронта. У западним медијима он је прагматична „голубица“ – човјек који разумије потребу за окончањем сукоба. За домаћу публику, он је ратни херој и неустрашиви командант који за длаку избјегава опасност на првој линији фронта.

Кључна чињеница: Рејтинг Кирила Буданова тренутно парира популарности Валерија Залужног, што га позиционира као најозбиљнијег потенцијалног ривала Зеленском.

Држи непријатеље још ближе

За разлику од Залужног, који је склоњен на дипломатску функцију у иностранство, Буданов је интегрисан директно у систем. Зеленски је примијенио старо правило – „држи пријатеље близу, а непријатеље још ближе“. Међутим, то је створило нови ризик.

Највећа пукотина између двојице лидера могла би настати око питања преговора са Русијом. Како ситуација на фронту постаје тежа, већи дио украјинске елите почиње да подржава компромис, што је у директном сукобу са званичним ставом Зеленског.

Да ли је Буданов рјешење за украјинску елиту?

Историја нас учи да, када лидер истрајава у курсу који елита сматра неодрживим, притисак расте до тачке пуцања.

1. Прво наступају позиви на промјену правца.
2. Затим слиједе захтјеви за повлачење лидера.
3. Коначни исход може бити „дворски пуч“.

Буданов се сада позиционира као мост између различитих табора, посебно оних који траже преговарачки завршетак рата. Он више није само обавјештајац, већ фигура која би могла ујединити незадовољне фракције.

Закључак анализе: За Москву су личности у другом плану. Пресудан фактор неће бити име новог лидера, већ његова спремност да оконча сукоб под условима који би били прихватљиви за руску страну. Питање је само – колико брзо ће унутрашње тензије у Кијеву довести до те промјене?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.