Кинеска »флота страха« узнемирила Американце

Пекинг - Само информација да Кина има носач авиона била је довољна да изазове језу међу америчким војним стратезима, али и кинеским сусједима.

И једни и други почели су да планирају велика ратна улагања у наредних неколико година.

Када је прије неколико година објављена вијест да Кина довршава изградњу носача авиона "Лиаонинг" (PLAN CV-16) услиједиле су информације да Јапан гради два нова носача авиона како би одговорио на "пријетњу" из Кине.

Јужна Кореја, Индија, Тајван - дакле, свако ко нешто представља у Југоисточној Азији - објавили су планове за издвајање више милијарди долара за војску како би одржали корак с Кином.

Проблем је у томе што је Кина већ сада друга свјетска сила и по обиму финансијских средстава које улаже у војску и мање сусједне земље тешко могу да је прате. Убрзо се сазнало да Кина гради други носач авиона, трећи, четврти, па чак и носач авиона на нуклеарни погон.

DefenceNews.com је пренео узнемирујућу вијест да Кина не само да муњевитом брзином гради флоту носача авиона, већ учи и како да их ефикасно користи.

Да би ефикасно функционисао, носач мора да има пратњу - више ратних бродова који га окружују и штите од могућих опасности. Примјера ради, у америчкој ратној морнарици носач авиона стандардно прате један крузер с навођеним ракетама (за противваздушну одбрану) и још три разарача с навођеним ракетама (за борбу против подморница и напада с копна). Ако томе додамо бродове за транспорт муниције и горива, као и једну или двије нуклеарне подморнице, долазимо до броја од 10 ратних бродова. Рачунајући и трошкове изградње, пратећи бродови често коштају два-три пута више од самог носача авиона, дакле око 30 милијарди долара.

То је огромна сума, али чини се да је Кина, која годишње за оружје издваја преко 200 милијарди долара, спремна да је плати. Како је DefenceNews јавио прошле недјеље, Кина је недавно наручила пети разарач с навођеним ракетама класе "Ланџоу" и на путу је да створи ратну флоту састављену од 14 разарача класе "Ланџоу" и "Кунминг" и шест крузера с навођеним пројектилима типа 055 - што је довољно да би се осигурала пратња за сва четири позната носача која земља тренутно гради.

Војни аналитичари процјењују за сајт AMI International да би флота могла да буде комплетно изграђена већ 2024, када ће кинеска ратна морнарица имати већу флоту него Јапан и Јужна Кореја заједно.

DefenceNews је пренео став AMI-ја да ће земље у региону протумачити најновије кинеско улагање у морнаричке војне снаге као "значајну пријетњу стабилности". Оно што није речено јесте да ће кинески сусједи готово сасвим сигурно одговорити на ту пријетњу тако што ће сами куповати ратне бродове.

Према ранијим процјенама AMI-ја, азијске и пацифичке земље ће потрошити 200 милијарди долара на подморнице и бродове до 2032, што би било око 25 посто укупног улагања у ратну морнарицу широм свијета током истог периода. Сасвим је логично очекивати да би америчке компаније које се баве испорукама оружја хтјеле да имају удјела у предстојећим уговорима за изградњу бродова.

Амерички Конгрес је недавно донио одлуку о издвајању 843 милиона долара за санацију компаније за изградњу бродова "Хантингтон инголс" и осигурање горива за носач авиона "USS George Waashington", који је првобитно требало да буде повучен из употребе. Ова одлука је готово сигурно дијелом изазвана чињеницом да америчка ратна морнарица не жели активно да помаже Кини у смањењу јаза када је ријеч о носачима авиона. Одлука америчке морнарице да изгради робуснију верзију приобалних борбених бродова (Littoral Combat Ship. LHS), који би могао да осигура додатни приход од 16 милијарди долара за произвођаче војних бродова "Lockhead martin ", "General Dynamicks" и "Остал", вјероватно је такође дјелимично посљедица експанзије кинеске ратне морнарице, преноси Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.