Фото: аа
Усред руске војне операције да демилитаризује и "денацификује" Украјину, било је спекулација са запада да би Кина могла бити охрабрена да "поврати" Тајван.
Острвом се управља независно од копна од 1949, а Пекинг га посматра као своју провинцију.
Пекинг је поновио свој став да је Тајван, званично назван Република Кина, "неотуђиви део кинеске територије".
Уважавајући распрострањене спекулације у вези са будуц́ношц́у острва које Пекинг сматра својом провинцијом, кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је у понедељак да ц́е се Тајван "на крају вратити у загрљај домовине".
Ванг је говорио на конференцији за новинаре на маргинама 13. Националног народног конгреса у Пекингу.
Тајваном се управља независно од копна још од грађанског рата који је довео до тога да је Комунистичка партија преузела контролу 1949.
Острво има своју изабрану владу и тврди да је аутономна земља и да има политичке и економске односе са неколико нација које признају њен суверенитет.
Реагујући на паралеле које су повукли неки западни политичари и посматрачи између текуће војне операције Русије за демилитаризацију и "денацификовање" Украјине и званичне политике Кине, која предвиђа мирно уједињење Тајвана са континенталном Кином, Ванг је одбацио то поређење, рекавши да је "питање Тајвана и питање Украјине су различите природе и уопште се не могу поредити".
Ванг је осудио двоструке аршине које користе они који дижу нијансу и вапају због суверенитета у вези са питањем Украјине, док подривају суверенитет и територијални интегритет Кине у погледу питања Тајвана.
Откако је Русија 24. фебруара покренула своју специјалну војну операцију у Украјини, појачале су се спекулације да би Кина могла да учини сличан потез против Тајвана.
Бивши амерички државни секретар Мајк Помпео позвао је у петак Бајденову администрацију да предузме "давно закашњели" корак да одобри "дипломатско признање" Тајвана и прогласи га "слободном и сувереном земљом".
Помпеова посјета услиједила је након посјете високе америчке делегације коју је послао предсједник Џо Бајден и коју је предводио бивши заједнички начелник генералштабова адмирал (пензионисани) Мајкл Мален како би "уверио" Тајпеј у подршку Вашингтона острву. Шеф америчких пацифичких ваздухопловних снага је 3. марта рекао да његова средства за надзор посматрају кинеског председника Си Ђинпинга "као јастреб" у потрази за знацима да се Народноослободилачка армија можда спрема да нападне Тајван.
Раније у марту, понављајући тренд, бивши амерички предсједник Доналд Трамп изјавио је да је "Тајван следец́и".
Док су САД окончале формално признање Тајвана када су успоставиле дипломатске односе са комунистичком владом континенталне Кине 1979. године, Вашингтон је наставио да отворено усмерава војну помоц́ Тајвану.
Амерички предсједник Џо Бајден је поново потврдио посвећеност Вашингтона „политици једне Кине, вођеној Законом о односима са Тајваном, три заједничка саопштења и шест уверавања” током виртуелног састанка са кинеским председником Си Ђинпингом у новембру 2021.
Као одговор, Си је упозорио Бајдена да је подршка "независности" Тајвана слична "игрању ватром".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.