Кина развила борбене дронове уз помоћ вјештачке интелигенције

ПЕКИНГ – Инжењери са Универзитета Бејханг у Пекингу, једног од водећих кинеских универзитета повезаних са војском, развили су нове моделе борбене употребе дронова ослањајући се на вјештачку интелигенцију и обрасце понашања из природе, односно на животиње, показује истраживање у које је Волстрит џурнал (WSJ) имао увид.

Посматрајући начин на који јастребови бирају плен, истраживачи су обучили одбрамбене дронове да идентификују и уништавају најрањивије противничке летјелице, док су нападaчки дронови програмирани да избегавају нападе на основу понашања голубова.

У симулацији сукоба пет на пет, „јастребови“ су уништили све „голубове“ за 5,3 секунде.

Истраживање, спроведено на Универзитету Бејханг у Пекингу, донјело је ауторима патент и дио је ширег напора Кине да се вјештачка интелигенција примјени у развоју такозване „ројне интелигенције“.

Према подацима из патената, научних радова и тендера за војну набавку, Народноослободилачка армија Кине (PLA) интензивно ради на развоју ројева дронова, роботских паса и других аутономних система, сазнаје WSJ.

Према подацима до којих је дошао WSJ, тендер објављен на платформи за јавне набавке којом управља кинеска војска, тражио је мобилни систем за когнитивно ратовање са могућношћу креирања дипфејк видео снимка вођеног вјештачком интелигенцијом и његовог емитовања путем ласера на зграде или друге знаменитости.

У тендеру су такође тражени роботски пси и дронови за извиђање, заједно са „системом за интервенцију свијести“ постављеним на беспилотно копнено возило за удар на мете усмјереним звуком на нивоима децибела готово довољним да пукну бубне опне.

Кинески војни теоретичари наводе да ће будући ратови бити „вођени алгоритмима“, уз беспилотне системе као главну борбену снагу.

Предност Кине, према западним аналитичарима, лежи у снажној индустријској бази јер кинеске фабрике годишње могу произвести више од милион јефтиних дронова, док САД производе знатно мање и по вишим цијенама.

Кинеска државна телевизија је 2024. године приказала систем „Рој 1“, способан да лансира десетине дронова истовремено, док је у децембру први лет обавио и велики „матични дрон“ Ђјутјан, намијењен испуштању мањих летјелица.

Кина такође експериментише са повезивањем ваздушних ројева и наоружаних роботских возила, укључујући тзв. „роботске вукове“, унапређене верзије роботских паса.

Циљ је стварање, како наводе кинески произвођачи, „ефикасног модела координисане борбе“.

Према мишљењу стручњака, ослањање на аутономне системе дјелимично је мотивисано и забринутошћу Пекинга због „ограниченог борбеног искуства кинеских официра“, док се вјештачка интелигенција види као начин да се смањи људски фактор у доношењу тактичких одлука.

Ипак, употреба AI у рату носи озбиљне ризике, од техничких неуспјеха у реалним условима до могућности да системи доносе смртоносне одлуке ван контроле људи.

Кинески и западни аналитичари упозоравају на „црну кутију алгоритама“ и одговорност у случају грешака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.