Кина и Тајван све ближе рату?

ПЕКИНГ, ТАЈПЕЈ - У посљедњим мјесецима односи између Кине и Тајвана достигли су нову тачку кључања.

Кинеска војска је спровела велике војне вјежбе око Тајвана, шаљући снажну поруку острвској влади и њеним међународним савезницима.

Док Пекинг тврди да су ове активности само вјежба, аналитичари сматрају да је циљ ових маневара много шири: психички притисак, демонстрација моћи и потенцијална припрема за озбиљнији сукоб.

Кина је два дана заредом спроводила војне операције око Тајвана, укључујући распоређивање ратних бродова, борбених авиона и обалске страже у стратешким областима око острва.​

Званични Пекинг је изјавио да су вјежбе усмјерене на тестирање способности "заједничке блокаде и контроле" мора и неба око Тајвана.

Такође, кинеске снаге су извеле прецизне ударе на симулиране циљеве у Источном кинеском мору, што укључује кључне луке и енергетске објекте.

"Заједничка блокада би могла онемогућити сепаратистима да побјегну и спријечити спољне силе да пруже помоћ Тајвану", изјавио је кинески војни експерт генерал Менг Сјангћинг, наглашавајући колико би изолација Тајвана била деструктивна по острво.

Тајванско Министарство одбране саопштило је да је за 24 сата забиљежило 76 кинеских војних авиона у близини острва, док је најмање 13 кинеских ратних бродова патролирало у Тајванском мореузу.

За Тајпеј ове вјежбе представљају још један подсјетник на сталну пријетњу из Пекинга. Кинеска влада сматра Тајван дијелом своје територије и не искључује могућност употребе силе за његово поновно припајање. Тајванске власти су војне маневре осудиле као неоправдану провокацију, оптужујући Кину да изазива нестабилност.

Иако су вјежбе биле интензивне и агресивне, аналитичари сматрају да Кина пажљиво балансира између застрашивања и избјегавања директног сукоба са Сједињеним Америчким Државама, које су кључни савезник Тајвана.

Тајван је самоуправна демократска држава са 23 милиона становника, али Кина га види као отцијепљену провинцију која мора бити припојена матици - мирним путем или силом. Иако Пекинг тврди да је спреман за мирно уједињење, војна модернизација и све агресивнији маневри указују на другачије планове, преноси Нова.

САД су традиционално највећи заштитник Тајвана, упркос томе што немају званичне дипломатске односе са острвом. Вашингтон одржава политику "стратешке двосмислености". Иако не гарантује директну војну интервенцију у случају кинеске инвазије, редовно снабдијева Тајван наоружањем и војном опремом.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је током недавне посјете Јапану изјавио да САД остају посвећене одржавању стабилности у Индопацифику и да ће наставити давати подршку Тајвану. Кина је, с друге стране, оптужила САД да подстичу тајвански сепаратизам и ремете регионални мир.

Коријени тензија између Кине и Тајвана потичу из грађанског рата у Кини, који је трајао од 1927. до 1949, када су комунисти Мао Цедунга преузели власт у Пекингу, док су чланови Националистичке партије побјегли на Тајван и тамо успоставили избјегличку владу Републике Кине. Од тада Кина никада није управљала Тајваном, али не одустаје од захтјева за његовим поновним уједињењем.

Пекинг инсистира на "принципу једне Кине", према којем не постоји легитимна, независна тајванска држава. Тај принцип се базира на такозваном Консензусу из 1992, који различито тумаче Пекинг и прокинески политичари на Тајвану. Међутим, тај консензус није никада званично признала Демократска прогресивна партија (ДПП), тренутно владајућа странка на Тајвану.

Предсједник Лај Чинг-Те, који долази из ДПП-а, јасно је истакао да Народна Република Кина нема право да представља Тајван, чиме је додатно разбјеснио Пекинг.

Поред војних притисака, Кина користи и економске мјере како би изоловала Тајван. Пекинг је натјерао многе државе да прекину званичне односе са Тајпејом и данас само 11 земаља и Ватикан признају Тајван као суверену државу.

Поред тога, Кина врши притисак на међународне организације и компаније да Тајван означавају као дио Кине. Кинеске власти су увеле санкције и против Литваније јер је дозволила отварање тајванског представништва у својој пријестоници.

Међутим, Тајван је кључни играч у глобалној економији захваљујући својој доминацији у индустрији полупроводника. Тајванска компанија ТСМЦ производи више од 90% најнапреднијих чипова на свијету, а САД су недавно уложиле милијарде долара како би осигурале стратешку производњу чипова ван домета Кине.

Све чешће војне вјежбе, агресивна реторика и економски притисци буде страхове да би Кина могла кренути у војну инвазију Тајвана. Иако се многи аналитичари слажу да Пекинг још није спреман за такав корак, кинески предсједник Си Ђинпинг је јасно ставио до знања да уједињење Тајвана остаје стратешки циљ Кине.

Неки војни стручњаци вјерују да би Кина могла покушати инвазију прије 2049. године, када се обиљежава стогодишњица оснивања Народне Републике Кине. Други, пак, сматрају да би Пекинг могао чекати повољнији тренутак, зависан од глобалне политичке климе и реакције САД.

Ситуација у Тајванском мореузу остаје једно од најопаснијих геополитичких питања данашњице. Кина је јасна у својим намјерама да Тајван сматра својим и не искључује употребу силе, док Тајван, уз подршку САД и савезника, наставља да јача своје одбрамбене капацитете.

Иако званичници с обје стране говоре о мирном рјешењу, реалност је да су тензије све веће, а дипломатски дијалог све слабији. Да ли ће Кина кренути путем војне ескалације или ће свијет пронаћи начин да очува статус кво, остаје питање које ће обликовати будућност Индопацифика и глобалне стабилности. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.