Кијев настоји придобити олигархе и исток земље

Доњецк - И док у Украјини и на Западу звони нови аларм због гомилања руских снага на украјинској граници, Русија је можда пропустила прилику да искористи немире на русофоном истоку Украјине и заузме то индустријско средиште земље, као што је заузела и Крим, пише Ројтерс.

Седмицу дана након што је у насиљу у пограничним градовима у којем су судјеловали проруски сепаратисти погинуло троје људи, назиру се обриси консензуса између нових власти у Кијеву и олигарха с истока земље привржених свргнутом предсједнику Виктору Јануковичу.

Сарадња између Кијева и магната у Јануковичеву родном Доњецку и ширем Доњецком базену богатом угљеном отежала би Москви да могућу војну интервенцију прикаже као хуманитарну помоћ и смањила јој подршку.

Нови украјински премијер Арсениј Јацењук обећао је, наиме, прошли уторак украјинским регијама децентрализацију власти, право на кориштење руског језика и заштиту индустрије, компромис који тражи Запад како се Украјина не би распала и како њезине најважније индустрије не би пале у руке руском предсједнику Владимиру Путину.

Убрзо након што је свргнуо Јануковича, украјински је парламент покушао прогласити украјински јединим службеним језиком у земљи. То је, заједно с уласком националиста у нову владу, престрашило русофоно становништво и довело до одцјепљења већински руског Крима.

Након великог међународног и унутарашњег притиска, привремени украјински предсједник Олександр Турчинов ставио је 28. фебруара вето на опозив закона о регионалним језицима, и наложио парламенту да хитно припреми нови приједлог закона. Закон ће бити "посве уравнотежен" и "узимати у обзир интересе истока и запада Украјине, свих етничких скупина и националних мањина", саопштила је тада премијерова странка Домовина. Руски је други службени језик у 13 од 27 украјинских регија, у којима Руси чине 10 или више посто становника.

Истичући "разумијевање између елита и регионалних власти на истоку и средишње владе", политички извор из Донбаса рекао је да компромис укључује промјене устава како би се гарантовало право на кориштење руског језика и децентрализацију. "То ће придонијети јединству земље", рекао је извор.

Володимир Кипен, политички аналитичар из Доњецка, сматра да би Москва, иако то негира, ипак могла извршити инвазију или потицати нереде, што је вјеројатније. Но исто тако каже да се олигарси сврставају уз Јануковичеве насљеднике јер им за успјешно пословање треба стабилност.

Подсјећајући на неуспјели покушај отпора прокремаљских активиста, који су почетком мјесеца заузели регионалну скупштину на којој се готово седмицу дана вијорила руска застава, закључио је: "Кримски модел у Донбасу је пропао."

Протестни скупови током викенда на којима се тражило припојење Русији привукли су тек неколико хиљада људи и прошли без инцидената, упркос руским заставама и бучним узвицима "Крим-Донбас-Русија" током сукоба с интервентном полицијом.

Тај протест није успио пореметити посјету њемачког министра вањских послова Франк-Валтера Штајнмајера који је након састанка с најбогатијим Украјинцем Ринатом Ахметовом похвалио његова обећања да ће спријечити распад земље и сарађивати у либералним реформама корумпиране украјинске економије на рубу стечаја.

-Данас смо чули жарку жељу да би нова Украјина требала бити цјеловита и да не би смјело доћи до њезина распада - рекао је Штајнмајер након састанка с Ахметовом и челичним магнатом Серхијем Тарутом, новим гувернером Доњецка. Састао се и с украјинским премијером Арсенијем Јацењуком и похвалио "сигнал" који је он упутио источним Украјинцима у говору одржаном симболички на руском.

Тарута, који критизира погрешне процјене Кијева које су придонијеле губитку Крима, рекао је како очекује тешке преговоре о подјели власти, али вјерује да се влада која га је именовала креће у правом смјеру.

Сматра да његова настојања да осигура лојалност полиције и заустави руске "провокаторе" који долазе преко границе смирују немире.

Русофоно становништво на истоку Украјине боји се радикалних украјинских националиста у новој влади и сматра да је у Кијеву изведен "фашистички државни удар", како тумаче медији које контролише Кремљ.

Становници Доњецког базена, у којем живи 10 посто од 46 милиона становника Украјине и који остварује 20 посто индустријске производње, огорчени су због тога што су након 23 године постсовјетске независности и даље сиромашни и што их израбљује богата елита коју многи не сматрају много бољом од мафије.

Но упркос том дубоком незадовољству, чини се да их је тек мањи дио спреман активно тражити припојење Русији.

Украјинска криза избила је када је Јанукович у новембру прошле године одбио потписати споразум о придруживању и слободној трговини с ЕУ-ом, приклонивши се умјесто тога Русији која му је послије обећала 15 милијарди долара помоћи и нижу цијену гаса. То је изазвало насилне протесте на средишњем кијевском Тргу независности, Мајдану, који су прије мјесец дана завршили крвавим обрачуном због којег је Јанукович побјегао у Русију.

Нова украјинска влада потписала је 21. марта с ЕУ-ом политички дио тог споразума.

И док су руске пријетње трговинским ратом сигурно имале улогу у Јануковичевој одлуци да одбаци споразум с ЕУ-ом, аналитичари су као један од фактора наводили и забринутост источних олигарха због могуће штете коју би њиховим фирмама могло узроковати укидање увозних царина.

Јацењук је у говору у уторак рекао да за сада неће потписати споразум о слободној трговини с ЕУ-ом како би заштитио индустрију на истоку земље.

Премијер, савезник дугогодишње Јануковичеве супарнице Јулије Тимошенко, која се на истоку генерално не воли, навео је читав низ политика којима жели умирити русофоно становништво, од противљења чланству у NATO-у до гаранције да ће смјети и даље говорити руски и обећања да ће разоружати крајње десничаре и друге милитанте.

Најважније за источну елиту било је ипак обећање о промјени устава и "децентрализацији" умјесто "федерације" за коју се заузима Русија, а што би отворило пут за одцјепљење регија.

То је поздравио градоначелник Доњецка Олександр Лукианченко обраћајући се у петак регионалном конгресу Јануковичеве Странке регија. Странка, некадашњи инструмент за наметање предсједничког ауторитета цијелој земљи, расправљала је о својој улози након што је остала без свог вође и изгубила статус владајуће странке.

Дистанцирајући странку од позива неких чланова да се, по узору на Крим, организује локални референдум о федералној аутономији или чак сецесији, Лукианченко је рекао да странка, која се противила федерализму док је била на власти, подржава приједлог о "децентрализацији".

За Реутерс је казао да странка жели да регије имају већа овлаштења над буџетима, будући да већ прикупљају значајне порезне приходе, те да управљају јавним службама као што су "полиција, судови и тужилаштва."

Прави преговори о уставним промјенама тек се очекују. Украјинци ће прво 25. маја изабрати новог предсједника. Замисао о преношењу надзора над правосуђем на регије могла би бити кључни камен спотицања у преговорима.

Јанукович је смјестио Тимошенко у затвор због корупције. Сада је сам бјегунац пред правдом, оптужен за "масовна убиства" демонстраната на Мајдану. Источни олигарси имају разлога страховати за своју имовину и слободу ако дође до одмазде против старе гарде.

Задржавање утицаја над полицијом и судовима, који како тврде цивилни активисти већ имају, могла би бити награда коју желе у преговорима о децентрализацији.

И док су неки пословни људи на истоку Украјине опрезни у критикама Русије, можда зато што су забринути за своје пословне везе или се боје да би руски тенкови ипак могли стићи у Доњецк, многи су устали против Москве. Украјинска цјеловитост добра је за пословање, но можда је важније то што се боје ограничења која Путин намеће руским олигарсима.

Унаточ томе, истиче аналитичар Кипен, чини се да су неки у пословној елити спремни подржати замисао да би се источну Украјину могло наговорити да се покуша одцијепити. "Желе играти на карту сепаратизма ради своје властите сигурности и властитих интереса."

Осим калкулисања олигарха, који успијевају доминирати украјинском изборном политиком, посебно на истоку земље, јавно мнијење у Доњецку јако је подијељено.

Многи који су учествовали у проруским протестима наводе снажнију руску економију као разлог зашто желе ићи путем Крима. "Желимо референдум о припојењу Русији", рекао је Антон Седих (27), један од 3.000 протестника који су се окупили код Лењинова кипа на Лењинову тргу у Доњецку, преко пута стакленог небодера у којем су се у суботу састали Ахметов и Штајнмајер.

Фирма за производњу прозора у којој ради није му исплатила плату два мјесеца, а он прижељкује више плате какве имају у Русији. Након

23 године независности, не вјерује у украјинску економију. Ни "децентрализација" није одговор, сматра. "То је само куповање времена", рекао је. "Олигарси се брину за себе."

Други на том скупу наводили су културне или породичне везе с Русијом, носталгију за совјетском сигурношћу, дивљење према Путиновој чврстој руци или презир према Украјинцима на западу земље.

Постоје и бојазни од европске идеологије слободног тржишта и политике штедње. Један транспарент приказивао је њемачку канцеларку Ангелу Меркел с Хитлеровим брковима.

Денис (35), композитор који је протест посматрао с друге стране трга, сматра да демонстранти гријеше јер заборављају негативне стране Русије. "Није ријеч о економији", рекао је. "Ово је у бити питање слободе. Русија је јако ауторитарна држава."

-Имам руско име. Говоримо руски и украјински. Али ја сам украјинска држављанка - казала је његова супруга Свитлана (29).

Слично размишљају многи други становници Доњецка. Фабрички радници боје се рата с Русијом и штете коју би претрпио извоз, који великим дијелом одлази у Русију. "Можда би било боље да смо с Русијом", рекао је радник у челичани Иван (36). "Не можемо конкурисати  ако отворе трговину с Европом."

Ријеткима је међутим припојење Русији приоритет.

Испитивања јавног мнијења, проведена прије врхунца кризе прије мјесец дана, сугеришу да би се подршка руској владавини тим подручјем могла кретати у једноцифреним бројкама, премда је чак трећина испитаника казала да би можда радије живјели као Руси.

Александар Букалов, из московске мреже за људска права Меморијал, рекао је да је у својем раду у Доњецку наишао на мало доказа о дискриминацији русофоног становништва. Избијање протеста након Јануковичева пада тумачи као "психолошки испад" оних који се још нису помирили с падом комунизма, огорчених на олигархе и забринутих због извјештаја руских медија.

Гомилање руских снага на граници забрињава многе, а нема баш назнака да украјинска војска мисли послати већи број војника на границу.

И док неки у Донбасу тврде да су спремни слиједити кримске милиције и помоћи руским снагама да заузму регију, други истичу да су спремни борити се против Руса.

Многи аналитичари сумњају да ће Русија заиста напасти источну Украјину, али исто тако многи вјерују да Москва подржава и да ће наставити подржавати тамошње милитанте, настојећи осигурати утицај или чекајући прави тренутак да се умијеша.

Назнаке да се олигарси из Донбаса сврставају уз ново водство у Кијеву, бринући се да полиција сузбија протесте, то би могле закомпликовати.

-Најгоре је прошло - рекао је активист за грађанска права Букалов, који сматра да је Русија пропустила прилику. "Требали су бити бржи.

Изгубили су вријеме и људи су имали времена да размисле".

Олексиј Гаран, политолог из Кијева, сматра, међутим, да Путин вјероватно неће пустити Украјину на миру, тврдећи да не жели успјешан преврат на својем прагу.

-Ако им план подијеле Украјину не успије, а чини се да није, покушат ће отежати живот средишњој власти и тражити федерацију - рекао је. "Важно им је да Украјина не проведе успјешну трансформацију на њиховој граници. Тога се боје", преноси Хина.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.