Камерон: Бранићемо источну Европу

Њупорт - У велшком граду Њупорту јутрос је почео други дан самита NATO на коме би требало да се донесу кључне одлуке о формирању ударне јединице за брзо реаговање NATO и о проширењу европских и америчких санкција Русији.

"Данас имамо много посла", саопштио је генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен у уводном говору учесницима самита и истакао да не треба сумњати у ријешеност Алијансе да брани све своје чланице.

Британски премијер Дејвид Камерон, који је домаћин скупа, рекао је да је Британија спремна да одвоји 3.500 војника за нову ударну јединицу NATO за брзо реаговање, чије је оснивање раније најавио Расмусен.

"Морамо да створимо нове капацитете како бисмо свим нашим људима осигурали безбједност и увјерили источноевропске партнере да ће их NATO бранити", рекао је он, оптужујући Русију да слањем трупа у Украјину угрожава мир у Европи.

Јуче је договорено да ће нова ударна јединица бити састављена од неколико хиљада припадника копнених, поморских и ваздушних снага, уз учешће специјалних јединица, а командни штаб ће бити у пољском граду Шћећину.

Та јединица, међутим, неће бити физички стационирана на источној граници NATO, као што су жељеле Пољска и балтичке земље које се прибојавају покушаја Русије да прошири сферу утицаја на бивше чланице источног блока.

Пољски предсједник Бронислав Коморовски јуче је саопштио новинарима да ће у његовој земљи бити изграђени аеродроми и остала постројења за прихват јединице, уколико буде потребно да буде упућена у Пољску.

Амерички предсједник Барак Обама и европски лидери који учествују на самиту у Велсу данас би требало да се усагласе и о новим санкцијама Русији, која је због подршке проруским снагама у Украјини већ мета "циљаних мјера"САД и ЕУ.

За сада те мјере обухватају неколико руских фирми и преко 80 руских и украјинских функционера којима је забрањено да бораве и послују у Америци и ЕУ.

Нове мјере би, према приједлогу који је јуче саставила Европска комисија, требало да погоде неколико руских банака и енергетских предузећа и уведе ембарго на извоз оружја и неких технологија у Русију.

Британски шеф дипломатије Филип Хамонд се данас заложио за усвајање новог круга санкција, али је уједно најавио да оне могу бити укинуте уколико се украјинска криза мирно ријеши.

"Ако дође до прекида ватре, потписивања и примјене мировног споразума, разговараћемо о укидању санкција", рекао је Хамонд за ББЦ.

Европски савјет, кога чине шефови држава и влада 28 земаља чланица ЕУ, данас поподне би требало да одлучи које ће елементе приједлога Комисије прихватити.

На самиту ће данас бити ријечи и о планском повлачењу из Авганистана, као и о евентуалном ангажовању појединих земаља чланица у сузбијању џихадиста из Исламске државе (ИС) у Ираку и Сирији.

Иако NATO као савез није укључен у ваздушне ударе против ИС у Ираку, Обама је тражио од индивидуалних чланица да се укључе у ту акцију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.