Како су Путин и Ердоган избацили Запад из Сирије

Агенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Како су Путин и Ердоган избацили Запад из Сирије

Ни САД, ни европске силе изгледа да нису знале да су Русија и Турска преговарале о прекиду ватре и евакуацији из сиријског града Алепа.

То се наводи у коментару који је објавила америчка агенција Блумберг.

Пошто су тај уништен, али свима важан град заузеле снаге предсједника Башара ал-Асада, можда настаје нова нормалност у Сирији - у којој је Запад више посматрач него активни учесник.

Уз то, док разне стране, као и обично, криве једна другу, разговори се настављају, а западне земље у њима не учествују. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је у сриједу да је "бесмислено" да разговара са САД и да су преговори с Турском "ефикаснији од многих мјесеци сједења са Сједињеним Државама".

Док је западна штампа анализирала поруке на Твитеру из посљедњег упоришта побуњеника у Алепу, Руси и Турци су разговарали с побуњеницима и Асадовим режимом, покушавајући да финализирају Асадову побједу. Њихов договор обухвата план повлачења побуњеника који ће поштедети цивиле даљег крвопролића, а Москви и Анкари омогућити да истакну своје хуманитарне активности и огрну се плаштом миротвораца, пише у коментару.

САД нису имале појма о томе.

"Није ми познато да смо имали било какве индиције да се воде билатерални разговори да би се постигао такав аранжман", рекао је портпарол Стејт департмента Џон Кирби на питање да ли држава зна да је Турска, савезница САД, укључена у те преговоре.

"Не знам да ли се претходно за то знало", рекла је Саманта Пауер, амбасадорка САД у Уједињеним нацијама, изненађена пошто је у Савјету безбједности УН одржала оптужујући говор, кривећи режим Асада, Сирију и Иран за "стезање омче око врата цивила" и запитала их:

"Да ли сте заиста неспособни да се стидите?".

На конференцији за новинаре у Берлину у уторак поподне, њемачка канцеларка Ангела Меркел и француски предсједник Франсоа Оланд су говорили о "катастрофалној" ситуацији у Алепу која им "кида срца", не наговестивши да знају да се припрема споразум, и нападајући Русију због блокирање преговора.

У уторак увече, наставља се у коментару на сајту Блумберга, Меркел и њемачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер су телефоном са својим руским колегама разговарали о Сирији. Тада је споразум већ био објављен. Кремљ је протумачио да су се Меркел и предсједник Владимир Путин "договорили да појачају билатералне контакте", чиме је једва прикрио да је Меркел негодовала што је недовољно информисана.

То се дешава када силе Запада не желе ни да се боре, нити да склапају договоре, пише у коментару. Америчка и европска "пријетња прстом" мало је помогла људима у Алепу што што ће се запамтити заједно с крвопролићем и безобзирношћу Асадовог режима. Земље које су биле спремне и да се боре и да преговарају, јачале су као прави играчи, указује Блумберг.

Међутим, интереси тих играча нису савршено усклађени. Русија и Турска имају опречне интересе у Сирији. Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган је заклети непријатељ Асада, а Путин је његов савезник.

За Ердогана је велики проблем енклава Курда у Сирији, за које он вјерује да дестабилизују стање у Турској. Путин је тихо подржао Курде, а Русија је инсистирала да учествују у свим преговорима о будућности Сирије. Прије годину дана, турска авијација је оборила руски ратни авион пошто је накратко упао у турски ваздушни простор близу границе, што је довело до конфронтације Путина и Ердогана која је трајала док Путин није брзо и недвосмислено подржао турског лидера када је љетос против нега покушан војни удар.

Не постоји очигледно рјешење руско-турске разлике о Сирији, осим подјеле те земље на "руску зону" и "турску зону", дуж линије од прије Првог свјетског рата тадашњег Ирана између Русије и Велике Британије, пише у коментару. Можда ствари крећу према таквом рјешењу јер Путин и Ердоган су разговарали телефоном прије сваког великог покрета у Сирији. Ни један од њих није осјетио потребу да у то укључи земље Запада.

Сада је јасно, пише на сајту Блумберга, да је Русија преговоре са САД о претходном примирју за Алепо искористила као параван за операције које су имале само један циљ - војну побједу режима Асада. Турско оклевање да им то каже би требало да више забрињава САД, али не и да их чуди. Турска је једина чланица Сјеверноатлантског савеза која се усудила да обује чизме и оде на терен у Сирији.

Она има војну способност за освајање без помоћи САД. За то је руски пристанак важнији од одобрења савезника у НАТО.

Ако се те двије земље сада договоре о томе како да поступе са заједничком претњом - Исламске државе - оне ће бити у позицији да преговарају о посљератном рјешењу са разним сиријским странама.

Турској и Русији је потребна фер подјела одговорности у борби против Исламске државе, ма колико то било тешко постићи. Турске снаге се активно боре против Исламске државе у непосредној близини Алепа, каже турска влада. То је осјетљива област за Асадов режим, али, по свему судећи, тамошња активност Турске је у реду за Русију све док је турска војска изван Алепа.

Русија у посљедње вријеме није била активно ангажована против Исламске државе, већ је своју ватрену моћ концентрисала на Алеп. Чак је била приморана да повуче свој мали гарнизон из Палмире, мјеста главне руске поде прослављене раније ове године, те су екстремисти поново преузели то историјско мјесто.

Одбијањем да преузму ризик на тлу, док подржавају најслабију страну у сукобу - побуњенике који су сада избачени из Алепа, и којима је потребно много помоћи Турске да би се борили на другим мјестима, САД су саме себе углавном отписале из Сирије. Свако, укључујући и савезнике, сада види узалудност ослањања на Вашингтон за помоћ или рјешења, пише у коментару.

Хуманитарна криза у Алепу, војна побједа Асадовог режима и постепен развој руско-турског односа у Сирији означавају велики пораз спољне политике САД. Она ће ођекивати широм Блиског истока и долазећој администрацији Доналда Трампа оставити тежак избор: да игра споредну улогу у региону или да покуша да затегну мишиће, спречавајући Русију и Турску у подјели сфера утицаја, пише на крају коментара на сајту Блумрга уз назнаку да текст нужно не одражава став уредништва и власника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.