Како олује добијају имена

ЛОНДОН – Од урагана до тајфуна, од циклона до поплава, свијет је све чешће у чељустима екстремних временских прилика, при чему олује ударају све снажније и брже, па се намеће питање како их међусобно разликовати и зашто су њихова имена толико важна.

Свака олуја доноси своју причу о разарању и издржљивости, али заједно, оне чине ширу слику – слику планете „под опсадом“ ескалирајућих утицаја климатских промјена, наводи британски портал ITN Business.

Док су олује све учесталија и разорнија појава, више не пуне наслове само с времена на вријеме, већ готово свакодневно, преобликујући животе и предјеле широм свијета.

Ипак, усред застрашујуће силе олуја, постоји нешто необично људско, а то су имена која им се надјевају – од Катрине и Хајана до Идаја и Доријана, назив сваке олује остаје урезан у историји заједно са њеним разорним посљедицама.

Зашто олујама дајемо имена, ко одлучује о томе како ћемо их назвати и зашто је то важно?

Да би олуја добила име, потребно је да достигне одређени интензитет, за шта се обично квалификују тропске олује и циклони с вјетровима који дувају брзином од 63 километра на сат.

Олуја добија име из једноставног, али кључног разлога: ради јасне комуникације.

Наиме, када запријети олуја под одређеним именом, власти брзо могу да издају упозорења и нове информације, а људи могу боље да прате њено кретање.

Да нема имена, било би много теже разликовати једну олују од друге, посебно током олујне сезоне.

Ипак, процес одређивања имена није једноставан, већ се одвија по низу правила при чему се узимају у обзир културне особености, а чак је повремено праћен и контроверзама.

Знатно прије него што су олује добиле званична имена, често су неформално идентификоване по мјестима која би погодиле или по свецима. Тако су, рецимо, у првој деценији 19. вијека карипски урагани понекад називани по дану слављења свеца када би се догодили, као што је то био ураган Санта Ана 1825. године.

Модеран систем је почео да се примјењује половином 20. вијека, када су метеоролози схватили значај стандардизовања имена олуја.
Тако су, 1953. године, САД почеле да користе листу женских имена за урагане – праксу која је привукла критике, да би касније укључила и мушка имена 1979. године, при чему је ураган Боб био прва олуја која је добила назив по новоусвојеним правилима.

Данас се имена за олује бирају са претходно одобрених листа које сачињавају регионалне власти, а далеко од тога да се тај процес одвија насумично.
Широм свијета, разне прекоморске организације своје критеријуме за одређивање имена олујним феноменима темеље на географији.

Атлантским ураганима имена надјева Комитет за урагане Свјетске метеоролошке организације, при чему пацифички тајфуни добијају називе са листе коју припремају азијске државе, а која представља одраз локалних језика и традиција.

Тако је, рецимо, тајфун Тембин 2012. године назван по јапанској ријечи за вагу.

За имена циклона у Индијском океану заслужне су земље попут Индије, Бангладеша и Омана, па је циклон Фани, који је 2019. године опустошио дијелове Јужне Азије, тако назвао Бангладеш.

Сваки регион има своје особености – Аустралија, рецимо, повремено користи називе који потичу из домородачких језика.

А шта се догоди када олуја постане посебно деструктивна? Имена неких олуја тада постају злогласна, као што су Катрина, Хајан, Сенди – и чак се повлаче из употребе како би се избјегла конфузија или емоционална узнемиреност у будућности, а умјесто њих се на листу додаје ново име.

То је био случај са ураганом Катрина, због чијих је катастрофалних последица по Њу Орлеанс и обалу Персијског залива њено име повучено.

Слично томе, тајфун Хајан из 2013. године - једна од досад најснажнијих забележених олуја - изазвао је разарање толико великих размера на Филипинима да његово име више никада неће бити поново употребљено.

Имена олуја одражавају богатство разноликости подручја која погађају. У региону Атлантика имена се смењују по абецедном реду, и то час мушка, час женска, али се нека слова попут Q, U, X, Y и Z прескачу у недостатку одговарајућих имена која почињу тим словима.

На подручју Пацифика, земље олујама додељују имена која имају културни значај, представљају симбол и пружају осећај идентитета, па је тако циклону Таукте из 2021. године Мјанмар дао име које на бурманском језику значи "гекон".

Занимљиво је да не добијају све олује имена - мањи системи који не достигну снагу тропске олује често остану без назива, а у регионима попут северног Индијског океана, где прагови за давање имена варирају, многи слабији системи прођу без имена иако узрокују значајну штету.

То може да представља и опасност, пошто олује без имена можда не добијају довољан ниво јавне пажње и припреме.

У протеклих 10 година, олује су добиле на јачини и учесталости, услед загревања океана и промене уобичајених метеоролошких услова, а ево неких од најзначајних:

Ураган Доријан, један од најснажнијих атлантских урагана, опустошио је 2019. године Бахаме ветровима јачине од 185 метара на сат.

Исте те године, погубни циклон Идај засуу је Мозамбик и Зимбабве катастрофалним поплавама.

Ураган Патриса ударио је на западни Мексико у октобру 2015. године, а био је најјачи тропски циклон икада забележен у свету.

Супертајфун Хајан, локално познат као Јоланда, 2013. године однео је више од 6.000 живота на Филипинима.

Најсмртоноснија олуја икада забележена јесте циклон Бхола из 1970. године, који је погодио Бангладеш и усмртио 500.000 људи.

Године 2024, сезона урагана била је високо активна, са 18 олуја које су добиле имена, 11 урагана и пет великих урагана, према подацима америчке Националне управе за океане и атмосферу (НОАА).

Овај ниво активности је незнатно изнад нивоа забележеног током сезоне 2023. године, која је имала 19 олуја са именима, укључујући седам урагана и три велика урагана.

Док је 2023. година имала већи број укупних олуја, година 2024. имала је интензивну концентрацију великих олуја, са неким веома моћним системима као што је ураган Милтон, па је то по Индексу АЦЕ (акумулиране циклонске енергије) - турбулентна година.

На питање зашто су имена олуја важна у свијету који се мијења, ево одговора: пошто екстремни временски услови постају све учесталији, имена олуја су својеврсне алатке за преживљавање.

Познато име може и те како да утиче на брзину одговора људи на упозорење и да их припреми за све што слиједи.

Ипак, системи који стоје иза имена мораће да се прилагоде, јер више олуја значи и више имена - а можда и дубље разумевање о томе колико је наш свет заправо међусобно повезан.

На основу прича иза имена олуја, можемо видети како се наука, култура и хуманост удружују пред бесом природе, па када идући пут чујемо за олују под називом Оскар, Таукте или Хајан, размислићемо о свим слојевима историје, истраживања и одлука који обликују свако пажљиво одабрано име, име које носи тежину живота, наслеђа и лекција научених из претходних катастрофа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.