Како је мала Мадленка из Београда постала Медлин Олбрајт

Бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, рођена 15. 5. 1937. у Прагу као Мари Јана Корбелова, 64. државни секретар САД и прва жена у историји САД на овом положају, ове је недјеље објавила књигу “Прашка зима: лична прича о успоменама и рату, 1937. - 1948.”. Између осталог, у њој пише о рођацима настарадалим у Холкаусту, о чињеници да у младости уопште није знала за своје јеврејско поријекло, и о моралној тежини одлука са којима су њена породица и она сама током живота били суочени, укључујући и оне везане за Косово.

Како би избјегли прогоне и заштитили се, родитељи Медлин Олбрајт прешли су у римокатоличку веру, у којој је и она сама одгајена и васпитана. Тврди да је за своје јеврејско поријеколо дознала тек када је одрасла, мада је то детаљ њене биографија у који многи не верују. Бивша државан секретарка, међутим, упорно инсистира да је било управо тако, а на питање новинара “Хафтингтон поста” о томе како се таква ситуација одразила на њен осећај идентитета, и да ли сматра да јој у том погледу нешто недостаје, одговара:
 
- Врло сам поносна на своје чехословачко порекло, али свој идентитет бих тренутно описала овако: ја сам Американка, мајка, бака, потичем из јеврејске културе, била сам римокатолкиња, сада сам епископалне вероисповести, посвећена сам људским правима, вјерујем у међународну заједницу, и све те ствари су на овај или онај начин дубоко утицале на мене.

У вријеме њеног рођења, отац мале Мари је био чехословачки дипломата у Београду, који је морао да напусти 1939. Породица је ратне године провела у Лондону, а послије рата отац је као дипломата поново дошао у тадашњу Југославију, овог пута са цијелом породицом, тако да је Мари у Београду провела извјесно вријеме.

Пошто се бојао комунистичке индоктринације отац је, међутим, није слао државне школе у Београду, већ су је подучавале гувернанте, а нешто касније послао ју је у интернат за дјевојке у Женеви. Тада је и име званично промијенила у Медлин, француску верзију чешког надимка Мадленка, који јој је надјенула бака. Отац јој је 1948, као познати антикомуниста, повучен с положаја у Београду, а исте године породица емигрира у САД. Приликом удаје за Џозефа Олбрајта, 1959, Медлин Олбрајт је прешла у епископалну цркву, којој и данас припада. Тек као одрасла је дознала и чињеницу да су јој током II свјетског рата у Холокаусту настрадали бројни рођаци, укључујући и троје деда и бака.

На питање о моралној тежини и исправности одлука које је доносила, Медлин Олбрајт, такође у разговору за “Хафинигтон пост”, каже:

- Мислим да су одлуке које сам доносила биле добре. А многе су и други донијели умјесто мене. Да ли за нечим жалим? Жалим што нисмо брже интервенисали у Југославији. Мислим да ми је драго због оног што смо урадили на Косову. Тешко је било одлучити да ли ради спречавања етничког чишћења треба употребити ваздухопловне снаге, које ће успут убијати и недужне. Да ли је у реду одлучити да жртвујеш живот једне особе да би спасао живот друге? Те одлуке су ми биле тешке.

 На крају разговора, бивша државна секретарка је испричала:

- За вријеме рата на Косову, свакодневно сам одржавала телефонске конференције са министрима иностраних послова чланица NATO. На телефону смо били Британац, Француз, Италијан, Њемац и ја. “Зашто не направимо паузу у бомбардовању због Ускрса?”, питао је италијански министар иностраних послова, а њемачки је рекао: “Због чега бисмо правили паузу у част једне вере, док убијамо људе друге вере?” Мислим да је то била једна од најупечатљивијих изјава, у смислу заједничког идентитета и важности доношења исправне моралне одлуке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.