Како бије француска полиција: Сталне притужбе на прекомјерну силу (ВИДЕО)

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Како бије француска полиција: Сталне притужбе на прекомјерну силу (ВИДЕО)

Снимци наводног полицијског насиља шире се друштвеним мрежама у Француској, док талас протеста потреса земљу. На једном снимку види се како полицајци обарају мушкарца на земљу, а затим га одвлаче док је без свијести. На другом се види полицајац који младића хвата с леђа, без очигледног повода, и вуче га држећи га за врат. Трећи снимак приказује младу жену коју полицајци одводе с руком изврнутом иза леђа, док она вришти од бола. Аутентичност ових снимака није било могуће независно потврдити.

Француска полиција поново се нашла на мети критика организација за заштиту људских права, како због начина поступања према демонстрантима, тако и због употребе шок-бомби и гумених метака. Француска има једну од најтеже наоружаних полицијских снага у Европи. Током студентских протеста претходних седмица, неколико тинејџера задобило је повреде које су им трајно промијениле живот: једном је разнесена шака, други је изгубио вид на једном оку, док је трећем сломљена вилица.

Протести у Француској све масовнији

Више од пола милиона људи изашло је у суботу на улице широм Француске. Већина је протестовала мирно, критикујући смањење издвајања за јавни сектор и раст трошкова живота, као и пружајући подршку захтјевима ученика за бољим условима у школама.

Поједине групе изгредника искористиле су ситуацију за паљење објеката, пљачкање продавница и гађање полиције разним предметима, стварајући тешке услове за полицијске службенике и друге хитне службе.

Викенд-протестима претходио је низ окупљања средњошколаца, који су блокирали школске зграде како би указали на недостатак наставника и захтијевали обнову дотрајале школске инфраструктуре.

Оружје намијењено ратовању?

Француска полиција располаже ширим арсеналом оружја него полицијске снаге у већини европских земаља. Међу средствима која користи налази се и такозвани ЛБД-40, оружје намијењено испаљивању гумених пројектила.

У многим земљама, попут Велике Британије и Њемачке, употреба гумених метака током протеста углавном није дозвољена. У појединим европским државама, као што је Шпанија, они се повремено користе, али изазивају мање повреда него у Француској.

„То није специфичност само Француске, али постоје смјернице које се морају поштовати. Мора да се одржава одређена удаљеност. Чак и када покушавате да поштујете правила, људи могу да се помјере и неко изненада може да изгуби око. Због тога је ово изузетно опасно“, изјавила је Анастасија Цукала, ванредна професорка криминологије на Универзитету Париз-Југ, за ДВ.

Француска полиција редовно користи сузавац, као и полицијске снаге у бројним другим европским земљама. Међутим, његова употреба у ратовању забрањена је међународним споразумима, укључујући Конвенцију о хемијском оружју.

Оно по чему се француска полиција посебно издваја јесте употреба шок-бомби.

 

„Ове бомбе садрже велику количину експлозивних материја. У том погледу, Француска је јединствен случај“, рекла је Цукала.

Француски министар унутрашњих послова Лоран Нунез инсистира на томе да оружје које полиција користи није смртоносно. Међутим, дио опреме којом располажу француске снаге, према француском законодавству о унутрашњој безбједности, класификован је као „ратни материјал“.

Да ли је француска полиција најбруталнија у ЕУ?

Употреба ових средстава поново је изазвала критике након што су током протеста забиљежене бројне повреде. Сумња се да је тинејџер који је изгубио вид на једном оку погођен гуменим метком из оружја ЛБД-40 са мале удаљености.

„Ако полицијску бруталност мјеримо бројем погинулих демонстраната или других учесника протеста, али и бројем случајева тешких повреда које доводе до трајног инвалидитета, јасно је да је француска полиција најбруталнија у цијелој Европској унији“, изјавио је Рош, стручњак за полицију.

Он сматра да се начин на који француска полиција користи опрему мора посматрати у ширем политичком контексту.

„Политичке власти слободно одлучују о опреми коју полиција користи. Када је оружје ЛБД уведено у француску полицију, било је намијењено јединицама које се баве, између осталог, борбом против организованог криминала. Данас се исто оружје користи за контролу демонстрација. То показује како се промијенио начин на који политичари у Француској сматрају да треба поступати према политичким протестима“, рекао је овај стручњак.

Још једна разлика између француске полиције и полицијских снага у другим земљама односи се на тактику поступања. Њемачка полиција, на примјер, требало би да настоји да избјегне ескалацију сукоба.

 

Рош је упоредио поступање полиције током протеста у њемачком мјесту Лицерат 2023. године са интервенцијом у француском мјесту Сен Солин исте године. У оба случаја радило се о еколошким протестима.

„У Лицерату су коришћени полицијски пси. Било је повријеђених, али је број тешко повријеђених људи на обје стране био знатно мањи. У Сен Солину ангажована је жандармерија, која је интензивно користила оружје ЛБД и шок-бомбе. Тешке повреде задобили су и полицајци и демонстранти, а двоје демонстраната завршило је у коми“, рекао је Рош.

Када полиција смије да примијени силу?

Према међународним стандардима Уједињених нација, примјена силе од стране полицијских службеника мора бити изузетак, првенствено у ситуацијама спречавања кривичних дјела или законитог хапшења. Свака примјена силе мора бити пропорционална, односно не смије да превазиђе оно што је неопходно за остваривање легитимног циља.

Француски министар унутрашњих послова Нунез изјавио је у више радио-интервјуа да су полицијски службеници током актуелних протеста углавном поштовали овај принцип, који је прописан и француским законима.

Међутим, организација Амнести интернешенел оцијенила је одговор полиције на актуелне протесте као „несразмјеран“ и позвала француске власти да испуне своје обавезе у области заштите људских права.

Француска лига за људска права осудила је „насилну репресију“ над покретом средњошколаца.

Слабија независна контрола него у Великој Британији и Данској

Француска полиција нема независно надзорно тијело које би контролисало њен рад. Умјесто тога, постоји интерна служба, Генерални инспекторат националне полиције (ИГПН), која истражује случајеве могућих неправилности. Ова служба саопштила је да је од почетка најновијег таласа протеста отворила најмање 40 предмета.

У земљама попут Велике Британије и Данске, овакви инциденти истражују се и уз учешће независних надзорних тијела. Ипак, Цукала сматра да широм Европе постоји проблем недовољне транспарентности и преблагог кажњавања полицајаца у случајевима прекорачења овлашћења.

„Они буду ослобођени оптужби или добију изузетно благе казне. Плашим се да је то уобичајен начин на који се широм Европе поступа у случајевима полицијске бруталности“, закључила је она.

Глас Српске
Глас Српске Редакција Гласа Српске
Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

Најновије вијести из рубрике