Још један пораз Арапског прољећа

Каиро - Одлука египатског суда да одбаци оптужбу против бившег предсједника Хоснија Мубарака због погибије демонстраната 2011. године, представља још један пораз за активисте који су предводили те протесте на таласу арапског прољећа, а од којих су многи сада у затвору или ван политике.

То ће, оцјењује АП, ојачати утисак да је Мубараков аутократски режим остао непромјењен, иако му је на челу нови лидер.        

Мубараков одлазак са власти, послије готово три деценије владавине, изазвао је таласе запрепашћења на Блиском истоку и шире, пошто 11. фебруара 2011. објавио да подноси оставку, послије 18 дана грађанских протеста, пренио је АФП.

Само неколико мјесеци касније, у априлу, ухапшен је и напосљетку оптужен за различита кривична дјела, укључујући корупцију и подстицање на убиство више стотина демонстраната.

На суђењу 2012. проглашен је кривим и осуђен на доживотну казну затвора, али је Апелациони суд исте године из техничких разлога поништио првостепену пресуду и наложио да се суђење понови.

Повици одушевљења испунили су данас судницу, пошто је судија Махмуд Камел ал-Рашиди прочитао пресуду, којом се Мубарак ослобађа и оптужби за корупцију.

Мубаракова двојица синова, такође на оптуженичкој клупи, сагли су се да пољубе чело оцу, који је током изрицања пресуде лежао на носилима у ограђеном дијелу суднице.

Мубаракови синови Ала и Гамал, такође су били оптужени за корупцију, али је судија ал-Рашиди и те оптужбе поништио.

Мубарак, који ће иза решетака остати још три године јер је осуђен за корупцију у другом, одвојеном случају, ослобађајућу пресуду дочекао је с осмјехом.

Адвокат бившег предсједника Фарид ал-Диб изјавио је за АФП да је пресуда "добра одлука која показује интегритет Мубаракове ере".

До протеста који су избили 25. јануара 2011, Мубарак је дјеловао недодирљив као предсједник најмногољудније државе у арапском свијету, подржан од САД и египатске војске, из чијих је рангова потекао.

Преживио је 10 атентата, којих су већину извели исламисти, али на крају свргнут је на таласу народних побуна познатих као "арапско прољеће".

Послије свргавања, Мубарак је рекао да су он и његова породица били жртве "лажних тврдњи чији је циљ био рушење његове репутације и његовог интегритета".

Након што је осуђен на доживотну робију, здравствено стање му се погоршало и већину времена је провео у војној болници.

Рођен 4. маја 1928 у селу Менуфија у делти Нила, а каријеру је градио у ваздухопловним снагама, а учествовао је у више ратова које је Египат водио са Израелом.

Неочекивано је дошао на власт пошто је предсједника Анвара Садата, који је ушао у историју потписивањем мировног споразума са Израелом, убио један исламистички официр на војној паради 6. октобра 1981.

Мубаракова влада често је била на мети домаће опозиције - од Муслиманског братства до секуларних и либералних дисидената - који су често осуђивани на затворске казне.

Његове везе са САД и Израелом изазивале су критике широм региона, посебно током израелског рата у Либану 2006. и израелске офанзиве на Газу 2008-2009.

Неколико дана након протеста, Вашингтон га је напустио, по мишљењу многих Египћана са закашњењем, и само су га неке заливске државе подржавале до краја.

Током протеста у којима је свргнут Мубарак 2011. убијено је око 800 људи.

Демонстранти су се током 18 дана протеста сукобљавали са полицијом широм земље и палили полицијске станице.

Мубараков насљедник на месту председника, лидер главне исламистичке опозиционе групе под његовим режимом, Мохамед Морси, свргнут је војним пучем, након масовних протеста 2012.

Премијер Египта Ибрахим Махлаб био је високи званичник Мубаракове сада расформиране партије, нешто што је било незамисливо у мјесецима након Мубараковог свргавања с власти.

Мубараков бивши шеф војне обавјештајне службе Абдел Фатах ал-Сиси сада је предсједник, однијевши побједу на изборима, прошле године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.