Јеремић се опростио од Генералне скупштине УН

Њујорк - Предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић рекао на крају једногодишњег мандата да је био почаствован што је имао прилику да служи свијету у име свог народа.

Седам деценија након што смо били оснивачи ове организације у освит велике побједе над фашизмом и 20 година послије напуштања ове скупштине када је наша земља упала у вртлог дивљег грађанског рата, ми смо поново стајали са поносом на свјетској позорници са повјерењем које су нам указале земље чланице", навео је Јеремић у опроштајном говору.

Јеремић је захвалио свим члановима ГС УН за помоћ у обављању важне дужности и навео да је током његовог мандата на челу овог тијела усвојено 90 писаних и усмених одлука, као и да је изгласано око 300 резолуција.

Он је подсјетио на оснивачке постулате УН и на изјаву некадашњег генералног секретара Освалда Аранхе из Бразила који је рекао да су УН "нови поредак заснован на мирном споразуму о разумевању, слободној речи, слободи одлучивања, као и на заједничкој и једнакој одговорности свих народа".

Јеремић је истакао да је Споразум о трговини оружјем, потписан у априлу, први обавезујући инструмент икада, који представља заједнички стандард за међународну трговину конвенционалним оружјем.

Српски политичар навео је да је био привилегован што је предсједавао "историјском седницом ГС на којој су државе чланице одобриле Палестини статус посматрача у УН" на 65. годишњицу усвајања Резолуције 181 о питању палестинске територије у Израелу.

Као једно од достигнућа током обављања дужности генералног секретара, Јеремић је издвојио резолуцију о глобалном економском управљању као основу на којој флексибилно и редовно сарадјују чланице Г-20 са државама које то нису и са свјетским финансијским тијелима.

"Заједно смо срушили низ табуа и побринули се да више не буде забрањених тема у ГС. Верујем да ће то бити од помоћи универзалном парламенту у преузимању израженије улоге у управљању светским пословима", нагласио је Јеремић.

Он је оцијенио да је најупадљивији неуспјех 67. засједања ГС УН којим је предсједавао протеклих годину дана била немогућност да се заустави оружани сукоб у Сирији.

"Осећам дубоку посрамљеност што нисмо били у стању да пронађемо начин да зауставимо покољ. Да бисмо зауставили братоубиство морамо да имамо висок ниво политичког дијалога", казао је Јеремић.

Упозоравајући на повећање општег осјећаја несигурности у погледу свјетске будућности, Јеремић је рекао да се "човечанство суочава са егзистенцијалном кризом какве није било у историји света", као и да су захтјеви на пољу енергије и пољопривреде огромни.

"Ово је тренутак да се одбаце самозадовољство и старе навике које јачају статус кво. Посљедњи је тренутак да се заузме курс ка безбједнијој, напреднијој и одрживој будућности. Неће бити друге шансе, не постоји следећи пут", истакао је Јеремић.

Јеремић је био трећи предсједавајући Генералне скупстине УН са простора бивше Југославије, послије југословенског дипломате и функционера Лазара Мојсова (1977) и македонског дипломате Срдјана Керима (2007).

Амбасадори: Јеремић је био посвећен, енергичан, храбан

Амбасадори држава чланица УН кажу да ће Јеремића памтити као енергичног и снажног човјека који је ревитализовао значај Генералне скупштине, али значајан и за повећање угледа Србије у међународној арени.

Амбасадори више држава оцијенили су у изјавама за Танјуг да је Јеремић имао веома изазовну годину као предсједник Генералне скупштине због мноштва важних политичких и безбједносних питања са којима се свијет сусретао.

Представник Европске уније у УН Томас Хартинг оцијенио је да је Јеремић организовањем тематских дебата у УН унео "нову дозу политичких дискусија".

"Генерална скупштина је постигла приличан напредак са Јеремићем на челу када се ради о палестинском питању, а изазови са којима се ове године суочавала нису били мали, почев од трагичних догадјаја у Сирији", казао је амбасадор ЕУ.

Амбасадор Хартинг је поменуо и питање одрживог развоја, за које се предсједник ГС УН снажно залагао, и додао да је за ЕУ добро да је на том мјесту био представник земље која је кандидат за чланство у ЕУ, зато што је Јеремић "веома добро разумио важност улоге Уније у организацији као што је УН".

Руски амбасадор Виталиј Чуркин казао је да је Јеремић путем избора дошао на мјесто првог човјека Генералне скупштине, али да је успио да је уједини и ревитализује, тако да је на прави начин почела да се бави важним питањима.

Он је оцијенио и да је Јеремић током свог једногодишњег председавања учинио много да се "повећа углед Србије у свету и да покаже да постоји нова Србија у међународној арени".

"Јеремић је учинио доста за УН, Генералну скупштину и за саму Србију. Он не мора да брине за своје мјесто у историји УН, пошто вјерујем да ће бити упамћен као млад, енергичан и високо образован човјек са политичком храброшћу", закључио је амбасадор Чуркин.

Слично га види и амбасадор Бразила Луиз Алберто Маћадо, који каже да је Јеремић током предсједавања био "прави лидер", залажући се здушно за агенду одрживог развоја.

"Био је изузетно ангажован по том питању, увијек спреман помогне око агенде, у чијем средишту су људи и борба против сиромаштва, уз економски раст, али и заштиту животне средине", навео је амбасадор Маћадо.

Он каже да је професионално и лично веома задовољан што је радио са Јеремићем, додајући, да тај став дијели и бразилска влада, која је и подржала његов избор прије годину дана".

Амбасадор је оцијенио и да је Јеремић као предсједник ГС УН, био предсједник свих држава чланица.

"Веома мудро и креативно је водио Генералну скупштину, с обзиром на године", сматра бразилски амбасадор. Према његовим ријечима, једногодишње председавање је помогло да се чује и глас Србије, иако она није велика сила као САД или Русија.

Амбасадор Јапана у УН Цунео Нишида оцијенио је у изјави да је Јеремић током предсједавања показао "снажну водећу улогу" и да јапанска влада и Мисија те земље при УН то високо цијени.

"Он је показао да може да рјешава питања која су пред УН. Између осталог, како да ревитализује Генералну скупштину, па је, иако је то питање дуго на столу и није га лако рјешити, он преузео тај изазов и дао је добар допринос за његово рјешавање", оцијенио је амбасдор Нишида.

Представник Јапана је подсетио и да је уз Јеремићеву "велику посвећеност", много питања отворено у УН, од нуклеарног разоружања, до одрживог развоја и да је одржано више од 20 тематских дебата.

Стални посматрач Свете столице при Уједињеним нацијама Франсис Асиси Чуликат истакао је важност вјере у промоцији поштовања између људи и различитих култура, оцијенивши да је Јеремић током предсједавња нашао пут да уведе међуверске организације у велики број дебата и дискусија које су се водиле.

Он је подсјетио на "Међуверску недјељу хармоније" која је одржана у фебруару у УН, закључивши да није било много предсједника Генералне скупштине који су на прави начин дали прилику религијским организацијама и њиховим лидере да искажу своје ставове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.