Једна европска земља има језив план за Трећи свјетски рат

Естонија, земља са мало више од милион становника, спремна је да евакуише цијелу своју популацију у иностранство ако избије рат.

То је рекао нови командант естонских одбрамбених снага генерал-мајор Андрус Мерило на семинару организованом у Талину.

"Морамо бити спремни да евакуишемо људе ван опасне зоне, а у најгорем случају, опасна зона покрива цијелу Естонију. (У том случају) важни су нам поморски, копнени и ваздушни саобраћај", рекао је Мерило у Талину.

Према његовим ријечима, у случају рата, естонска војска почиње да уништава сопствене градове, јер спречава или бар отежава напредовање непријатеља који напада Естонију. Према Мерилу, када Русија иде у рат, она увијек има за циљ освајање копнених подручја.

Мерило је рекао да одбрамбене снаге Естоније не желе да открију све детаље у вези са плановима које имају за своје градове у случају рата.

"Ако неко вјерује да нећемо почети ратове из Нарве, вара се. Ако буде потребно, естонска војска ће сама почети да уништава естонске градове. На примјер, у Нарви морате бити спремни на то да су градска инфраструктура и улице учињене непроходним за противника", рекао је Мерило.

Он је додао да не желе о томе да причају на сва звона, али да је у ратној ситуацији веома важно да инфраструктура може да се искористи да спријечи кретање непријатеља.

Мерило је истакао да ће војска разнијети мостове и зграде уколико то буде потребно. Он је испричао како се деценијама планира инфраструктура са идејом да се по потреби може и дигнути у ваздух.

На примјер, Мерило је на семинару заузео вијадукт Канама, у општини Саку код Талина, чије је дизање у ваздух прије неколико седмица дало одбрамбеним снагама Естоније увјежбавање у уништавању инфраструктуре. За експлозију је утрошено 60 килограма ТНТ-а. Биће изграђен нови који ће замијенити стари вијадукт, који такође боље одговара потребама војске.

Према Андрусу Мерилу, по много чему је члан три НАТО заправо чак и важнији од члана пет, који покреће заједничку одбрану НАТО, јер према члану три све земље морају имати независне одбрамбене способности којима могу допринијети заједничкој одбрани.

Према Мериловом мишљењу, Естонија се сада налази у ситуацији у којој је у току војна ескалација (ширење) и гдје би напад на Естонију могао постати вјероватнија опција него што је сада.

"Напад на Естонију може да се претвори у реалнију могућност него што је то био икада током наше независне историје. Хтјели ми то или не, ако избије рат између НАТО и Русије, због нашег географског положаја, борбена дејства ће почети и на нашим просторима. Естонија је погранична земља. Ако почне рат, ионако ћемо изгубити једно или друго - људе, инфраструктуру, територију", рекао је он.

Према Мериловом мишљењу, лакше је замијенити војне елементе, али и људе, него инфраструктуру као што су путеви, мостови, луке и жељезничке везе. Мерило је такође рекао да се "Балтички зид" који се сада гради не може поредити са Мажино линијом током Другог свјетског рата.

"Прије се ради о широким техничким могућностима које непријатељу могу отежати кретање. Путеве који се тренутно граде војска жели да уништи мало по мало током рата. Дакле, мора се наћи баланс између потреба рата и мирнодопских потреба", додао је он.

Генерал-мајор Андрус Мерило говорио је у Талину на семинару за естонске градитеље инфраструктуре. Његова отвореност изненадила је многе у Естонији. Многи су се такође питали да ли би сви естонски цивили заиста могли да буду пребачени у стране земље и, на примјер, у сусједну Финску?

У Естонији живи више од милион људи. У Естонији не постоје велика и модерна склоништа од бомби отворена за све цивиле, а она у овом тренутку не намјерава да их гради, тако да је бијег једини начин да се цивилно становништво склони од рата.

Финска би била најлогичнија земља у коју треба побјећи, пошто Естонија има блиске бродске везе са Финском. Јужни сусјед Летонија била би мање вјероватна мета евакуације, јер ако Русија нападне Естонију, вјероватно ће напасти и Летонију.

Пруга The Rail Baltic која прелази преко Балтика могла би да транспортује цивиле у централну Европу, али неће бити завршена прије наредне деценије, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.