Излазак УАЕ из нафтног картела: Почетак краја ОПЕК-а

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Излазак УАЕ из нафтног картела: Почетак краја ОПЕК-а

АБУ ДАБИ - Одлука Уједињених Арапских Емирата да напусте ОПЕК и ОПЕК+ савез од 1. маја представља један од најзначајнијих потреса у савременој енергетској архитектури. Овим потезом картел губи једног од кључних произвођача и једног од ријетких чланова са значајним вишком производних капацитета, што дугорочно може имати системске посљедице по стабилност глобалног нафтног тржишта.

Иако је одлука формално представљена као "суверени стратешки избор" и дио дугорочне економске визије, она долази у изразито осјетљивом геополитичком тренутку. Тржиште нафте већ је под снажним притиском рата у Ирану, поремећаја у Ормуском мореузу и смањених испорука из Персијског залива, што је довело до раста цијена Брент нафте у једном тренутку и на 115 долара по барелу.

Према оцјенама економских аналитичара, овај потез је вјероватно резултат дуготрајних неслагања унутар ОПЕК-а, прије свега између УАЕ и Саудијске Арабије. Економски коментатор Јасна Петровић Стојановић оцјењује да су Емирати већ дуже вријеме имали размимоилажења са Ријадом око производних квота, те да је кључни мотив управо жеља да се повећа производња коју у оквиру ОПЕК-а нису могли у потпуности реализовати.

Према њеном тумачењу, ријеч је о практичном економском потезу који Уједињеним Арапским Емиратима даје већу флексибилност и отвара простор за већи профит, док за сам ОПЕК представља озбиљан ударац на кохезију, али не и његов тренутни крај. Она додаје да ће цијене нафте остати на повишеним нивоима због глобалне нестабилности, без реалних изгледа за брз повратак на ниже вриједности.

Уједињени Арапски Емирати су у протеклом периоду значајно инвестирали у проширење производних капацитета. Међутим, ограничења у оквиру ОПЕК+ система држала су њихову производњу на око 3-3,5 милиона барела дневно, иако капацитети прелазе четири милиона, уз амбицију да достигну и пет милиона барела до 2027. године.

Ово, иначе, није први случај напуштања или дистанцирања од ОПЕК-а. У посљедњој деценији организацију су напустиле или суспендовале чланство земље попут Катара, Анголе, Еквадора и Индонезије. Међутим, излазак УАЕ представља другачији губитак, јер је ријеч о једном од најважнијих произвођача и кључном балансу унутар односа са Саудијском Арабијом.

Стручњак за енергетику Војислав Вулетић оцјењује да овај потез додатно наглашава дугорочни тренд слабљења ОПЕК-а као централизованог регулатора тржишта нафте.

- То показује да у оквиру ОПЕК+, где Русија игра кључну улогу, постаје све теже одржати јединствену производну политику, док поједине чланице све више стављају национални интерес испред колективних договора - истакао је Вулетић.

Он додаје да се излазак УАЕ уклапа у ширу стратегију редефинисања њихове глобалне позиције као енергетског и инвестиционог центра све ближег западним економијама.

Према Вулетићу, краткорочни ефекти на тржиште биће ограничени, јер је оно већ дестабилизовано геополитичким сукобима и поремећајима у снабдијевању. Међутим, дугорочно гледајући, овај потез води постепеној прерасподјели моћи унутар глобалног енергетског система.

Овим процесом ОПЕК све мање функционише као јединствени картел, а све више као фрагментисани оквир у којем националне енергетске стратегије преузимају примат над колективним договорима, што дугорочно мијења саму природу глобалног тржишта нафте.

 

Црне прогнозе

Бивши дипломата Уједињених Арапских Емирата при Уједињеним нацијама и Свјетској трговинској организацији Обеид Ахмед Ел-Заби сматра да ће излазак УАЕ покренути шири талас напуштања ОПЕК-а. Према његовим ријечима, одлука Абу Дабија "дуго је била очекивана", јер су УАЕ већ годинама ограничени производним квотама упркос значајним улагањима у проширење капацитета. Ел-Заби тврди да је мотив одлуке и економски и геополитички. Како наводи, УАЕ су све мање зависни од нафте, док је њихова економија снажно диверсификована и глобално инвестирана, због чега, како каже, "ОПЕК за њих дјелује као терет који ограничава глобалну продуктивност". Истиче и да су геополитичке околности, посебно рат на Блиском истоку и тензије са Ираном, само убрзале ову одлуку.

Ниски трошкови

УАЕ располажу једним од највећих нафтних богатстава на свијету, са око 113 милијарди барела доказаних резерви сирове нафте. Иако су резерве огромне, њихов значај не лежи само у количини, већ и у релативно ниским трошковима експлоатације и високој производној ефикасности. 

Вељко Зељковић Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.