Избори у Украјини: Предност Порошенку, страх од Русије

Кијев - У Украјини ће у недјељу бити одржани ванредни парламентарни избори, а анкете показују да је проевропски блок предсједника Петра Порошенка у извјесном вођству.

Ово су први општи избори откако је лидер Виктор Јанукович, који је уживао подршку Москве, збачен у фебруару, а Порошенко их је сазвао како би "очистио" парламент од Јануковичевих лојалиста и направио нов сазив с проевропском већином.

Анкете показују да би само четири од 29 политичких група, колико их учествује у изборној трци, са 3.114 кандидата на страначким листама, могло да пређе праг од пет одсто који је потребан за улазак у састав 450-члане Врховне Раде.

Порошенкова странка Солидарност би, заједно са савезничком партијом Удар, са бившим боксером Виталијем Кличком на челу, могла да освоји 20,5 одсто гласова, док је подршка Радикалној странци популисте Олеха Лијашка скочила на 8,6 са шест одсто колико је износила прије само мјесец дана, показују резултати истраживања.

Нагли пораст подршке Лијашковој странци угрожава шансе бивше премијерке Јулије Тимошенко да уђе у нови сазив парламента, према истраживању које је спровела Фондација за демократску иницијативу.

Уколико би проруске снаге отишле из парламента, Порошенко би лако могао да оформи прозападну коалицију са савезницима као што је партија Народни фронт предвођена премијером Арсенијем Јацењуком, како би наставио да спроводи проевропске реформе, пише британска агенција.

Међутим, ако се Лијашкова странка буде изузетно добро пласирала, Порошенко ће можда имати неугодан задатак да тражи подршку од политичара који је оштро критиковао његов мировни план и његове контакте са руским предсједником Владимиром Путином.

С друге стране, један од очекиваних губитника је странка Јулије Тимошенко Баткившчина (Отаџбина), чија је подршка опала на 4,7 одсто.

Тимошенкова, која је била један од најпопуларнијих украјинских лидера у протеклих 10 година, са радикално прекројеним политичким програмом, сада није успјела да поново врати масовну подршку гласача, а ако у недјељу не освоји ниједно посланичко мјесто, то би могло да значи њен политички суноврат.

Јануковичева Партија региона, која је некада имала највећи број посланика у парламенту, практично је угашена као политичка снага, а њихови савезници комунисти, вјероватно, неће имати ниједног представника у парламенту, први пут откако је Украјина стекла независност 1991.

Нови парламент ће имати рок од мјесец дана да формира већину која треба да оформи нову владу.

Листа кандидата из скоро свих главних проевропских партија пуна је имена ратних ветерана и политичких активиста, што одражава бурних 10 протеклих мјесеци кроз које је Украјина прошла.

Истраживање јавног мњења показује и да је 32 одсто од 2.025 испитаника још неодлучно.

Анкетом је обухваћена подршка само за кандидате на страначким листама који ће попунити половину од 450 посланичких мјеста, док о другој половини одлучују индивидуална надметања у такозваним изборним окрузима са једним мандатом.

Генерално, у таквим окрузима се гласа за владајућу елиту те коментатори изражавају очекивања да ће то и овога пута бити случај.

Централна изборна комисија, међутим, очекује да ће бити изабрано 424 посланика, а не 450, пошто искључује могућност гласања у 14 области у источним регионима Доњецк и Луганск.

Наиме, проруски активисти пријете да ће блокирати гласачка мејста у 14 области у источним регионима и организовати одвојене изборе почетком новембра, за шта очито имају прећутно одобрење Кремља, наводи АФП.

"Циљ Москве остаје исти", каже Николај Петров, професор на Вишој школи економије у Москви, "а то је да или контролише владу у Кијеву или да блокира одлуке које Москви не одговарају".

Неки експерти сматрају да ће, ако се обистине предвиђања о убједљивој побједи Порошенковог блока, тај резултат одговарати Москви.

"За разлику од обичних Украјинаца, Порошенко схвата да ће морати да потражи компромис у односима са Русијом", каже Константин Калашев, директор Политичке експертске групе са сједиштем у Москви.

Замјеник директора Института за заједницу независних држава који је повезан са Кремљом, Владимир Зарихин, сматра да Русија заправо нема кога да подржава на овим изборима.

Већина аналитичара је мишљења да ће парламентарни избори у Украјини тешко промјенити Путинов начин размишљања, без обзира на исход.

"Наравно, ови избори неће измјенити односе између Русије и Украјине", каже Зарихин и додаје да су "у игри фактори који су далеко озбиљнији од састављања нове Раде".

Француска агенција примјећује и да Русија, очигледно, не може да утиче на исход избора у Украјини.

Јацењук страхује да би Русија могла дестабилизовати ситуацију у Украјини пред изборе

Украјински премијер Арсениј Јацењук упозорио је јуче на могућност да ће Русија покушати да дестабилизује предстојеће парламентарне изборе и наредио појачано обезбеђење како би се спречили "терористички акти".

Јасно је да ће руски покушаји дестабилизације ситуације бити настављени. Нису успјели током предсједничких избора у мају, али њихови планови су остали", навео је украјински премијер на састанку са шефовима безбједности и додао да је потребна "пуна мобилизација".

Министар унутрашњих послова Арсен Аваков рекао је да је његово Министарство спремно да заустави провокације током избора у Доњецку и Луганску.

"Тврдим да је Министарство унутрашњих послова у потпуности опремљено свим потребним резервама у сарадњи са Националном гардом како би зауставило сваку провокацију", изјавио је Аваков.

Он је истакао да ће сва бирачка мјеста у Донбасу у недјељу на дан избора бити под посебном контролом и да посланичка мјеста неће моћи да се изборе "криминалним актом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.