Избори у Њемачкој - Извјестан само одлазак Ангеле Меркел

Конзервативна Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) Меркелове, водила је Њемачку у претходна четири мандата, али посљедња истраживања јавног мњења показују да би сада могле да побиједе странке лијевог центра.

Неизвесном исходу доприноси и чињеница да велики број бирача, према прошлонедјељној анкети чак 40 одсто оних који намеравају да изађу на изборе, не зна коме ће поклонити свој глас.

Њемци не бирају директно шефа владе већ гласају за посланике који ће у Бундестагу изабрати новог канцелара - достојаног насљедника Ангеле Меркел, годинама најмоћније жене на свијету и симбола стабилности у Њемачкој, али и Европи. То би могао бити кандидат демохришћана Армин Лашет, социјалдемократа Олаф Шолц или Зелених Аналена Бербок.

За разлику од претходних, ове године се три странке боре за место шефа владе, а могуће је да ниједна од њих неће моћи да формира већину у Бундестагу са само једним коалиционим партнером, наводи Дојче веле. Кандидат хришћанских демократа за канцелара Армин Лашет (60), покушава да придобије бираче обећањем континуитета, али многи га ипак доживљавају као потпуну супротност мирном стилу владавине досадашње канцеларке.

Такође, није сваки симпатизер Ангеле Меркел истовремено и присталица ЦДУ јер је канцеларка током четири мандата мобилисала шире бирачко тело од странке. Током кампање Лашету је популарност опадала, и ЦДУ заједно са сестринском Хришћанско-социјалном унијом (ЦСУ) сада има подршку око 23 процента бирача.

Са друге стране, кандидат Социјалдемократске партије Немачке (СПД), Олаф Шолц, води у анкетама са око 25 одсто. Бивши градоначелник Хамбурга и министар финансија у садашњој коалиционој влади такође се представља као кандидат континуитета. Током љета, Зелена странка је била водећа у анкетама и чинило се да ће њена лидерка Аналена Бербок (40) донети драматичну промијену политичке сцене у Њемачкој, али је подршка Зеленима у међувремену опала на око 15 одсто, и они су сада на трећем мјесту.

Мање странке, укључујући Слободне демократе (ФДП) или Левицу, могле би бити кључни фактор за формирање коалиције и вероватно ће имати своје услове. Све три водеће странке одбациле су сарадњу са крајње десничарском странком Алтернатива за Њемачку (АфД), која на националном нивоу може да привуче око 10 одсто гласова, нарочито у источним регионима. Избори у Њемачкој с великом пажњом прате се и ван њених граница јер ће промјена на челу највеће европске економије имати утицај и на свјетска дешавања.

Право гласа има 60,4 милиона Њемаца који гласају за двије листе. На првој су кандидати из 299 изборних јединица, док други глас дају кандидатима са листе странака. Чак иако побједник избора буде познат у изборној ноћи, разговори о формирању коалиционе владе могли би да потрају мјесецима, а Ангела Меркел ће остати на челу владе све док странке не постигну договор о њеном насљеднику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.