Италија, Грчка, Шпанија и Малта против нових правила азила
БРИСЕЛ - Земље Европске уније које су најтеже погођене доласком стотина хиљада илегалних миграната у протеклих пет година изразиле су данас забринутост да ће им нови приједлози за обнову азилног система ЕУ и даље остављати највећи дио терета.
Грчка, Италија, Малта и Шпанија навеле су у заједничком саопштењу да се морају слиједити обавезне квоте за подијелу људи који испуњавају услове за избјеглички статус међу 27 земаља ЕУ, упркос директном одбијању таквог потеза од стране Аустрије, Чешке, Мађарске, Пољске, Словачке и других, преноси АП.
Захтијеви четворке могли би да представљају велику препреку за планове реформе азила.
„Државе чланице на првој линији фронта не могу се суочити са миграционим притиском на цијелу Европску унију”, каже се у тексту. Предсједнику Европске комисије, која је израдила нове предлоге за азил, као и Савету ЕУ, те Немачкој, која предсједава блоком, послат је приједлог који представља земље чланице.
Улазак у 2015. више од милион миграната, углавном људи који бјеже од сукоба у Сирији, тешко је оптеретио ЕУ систем азила и изазвао дубоку политичку кризу која и даље одзвања.
У тексту у који је АП имао увид, Грчка, Италија, Малта и Шпанија тврде да су њихове одговорности као земаља у које већина илегалних миграната стиже преко Средоземног мора строге и јасне у „Новом пакту за миграције и азил”, али да дужности њихових партнера у ЕУ нису.
„Механизам солидарности остаје сложен и нејасан”, порука је четири земље.
Према предложеним реформама, мигранти који стижу на европске спољне границе без дозволе да уђу биће прегледани у року од пет дана. Потом би ушли у поступак за азил или би били депортовани, обоје у року од 12 недеља. Људи би могли да буду у притвору и не би се сматрало да су званично ушли у ЕУ.
Земље ЕУ би се тада суочиле са два избора: да прихвате део избеглица или пруже другу материјалну и логистичку подршку; или ако то нису вољни, могли би да преузму депортацију људи којима се одбија пријава. Напуштене су обавезне избегличке квоте.
Уопштено говорећи, земље које пристану да угосте избјеглице примале би 10.000 евра по особи као помоћ из касе ЕУ. Остали, названи „европским избацивачима”, имали би до осам мјесеци да депортују људе којима није дозвољен приступ или бити приморани да их прихвате.
Посљедњих година само је око трећина свих људи којима је наређено да буду послати кући заиста депортована.
Њемачка је поручила да жели да постигне политички споразум између земаља ЕУ и Европског парламента о реформама азила до краја године, у нади да би оне могле бити званично усвојене почетком 2021. године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
