Историјски преокрет у Кини!

Сад када су Сједињене Америчке Државе направиле тотални заокрет у односу на климатске акције, а Европска унија присиљена је да се наоружава, поставља се питање хоће ли борба за смањење емисија стаклене баште који узрокују глобално загријавање и чије посљедице постају све очитије престати.

Укратко - неће, и то због земље која је све донедавно била један од највећих проблема, а сада крупним корацима граби напријед остављајући иза себе и Америку и Европу.

Кина - која је тренутно одговорна за нешто мање од 30 посто свјетских емисија, посљедњих 12 мјесеци биљежи пад емисија стаклене башет, што представља преломни тренутак који потпуно мијења правила игре, преноси Јутарњи лист.

Вјетропарк у кинеској провинцији Јиангсу

Оно што је још важније, Кина је успјела смањити емисије упркос повећаној потражњи за енергијом. Пријашња смањења емисија у Кини догађала су се само усљед неких спољашњих фактора који су успоравали економију, попут пандемије ковида, али сада привреда расте, енергије се троши све више - а емисије штетних гасова упркос томе падају.

То је заиста тренутак за славље јер се све донедавно Кина правдала како њен привредни развој није могућ без фосилних горива.

Запад се нашао пред нерјешивим парадоксом

Лаури Миливирта из Центра за истраживање енергије и чистоће ваздуха за ББЦ каже како би се свјетске емисије стабилизовале још прије 10 година да није било Кине. Сада истраживање истог центра показује да су кинеске емисије стаклене баште пале за 1,6 посто у поређењу са истим периодом лани.

Ово се догодило заиста у посљедњи тренутак јер, према Међувладином панелу о климатским промјенама УН-а (ИПЦЦ), ако свијет жели избјећи најгоре посљедице климатских промјена и катастрофалне сценарије, нужно је задржати глобално загријавање испод 1,5 °Ц.

Ипак, како је Кини пошло за руком оно што амерички предсједник Трумп тврди да није могуће - одржати раст привреде и смањити емисије?

Не - вјетар и сунце нису ни преслаби ни прескупи

Велики дио смањења емисија може се приписати управо улагањима у енергију вјетра и сунца на националном нивоу.

Ово је тренутак да се присјетимо и недавне Трампове опаске кад је рекао да ‘паметне земље не постављају вјетроелектране‘ и да ‘никада није видио вјетроелектрану у Кини‘.

‘Кина тренутно гради 68 термоелектрана на угљен, а ми постављамо вјетроелектране. Да вам кажем, вјетар не функционоше, осим што уништава наша поља и наше долине и убија све птице, врло је слаб и скуп. Све је произведено у Кини‘, рекао је Трамп.

„Примијетио сам нешто, са свим вјетрењачама које нам Кина шаље - на шта трошимо новац, јер је то најскупља енергија - видим да они производе око 95 посто вјетротурбина, а никад нисам видио вјетроелектрану у Кини! Зашто је то тако? Нека неко то провјери.“, казао је Трамп.

Трампове тврдње не само да нису тачне, него је истина дијаметрално супротна.

Миливирта објашњава да је Кина више од половине укупне количине соларних и вјетроелектрана инсталирала у посљедњих неколико година. Осим тога, капацитет соларне енергије из електрана који је Кина инсталирала прошле године споредив је с оним што ЕУ има укупно, преноси Јутарњи.хр.

И то је „запањујући темпо раста“, наглашава Миливирта.

Недавно истраживање британског тхинк-танка Ембер показало је да је у априлу отприлике четвртина енергије генерисане у Кини дошла из соларних и вјетроелектрана.

Истовремено, електрична енергија генерисана из фосилних горива током прва четири мјесеца 2024. године пала је за 3,6 посто у односу на исти период прошле године.

Аналитичар из Ембера, Јанг Бикјунг, каже како овакви резултати представљају драматичну промјену за земљу која је традиционално зависила од угљена.

Наравно, угљен ће још неко вријеме остати главни извор енергије, јер вјетар и сунце, бар за сада, још увијек нису довољно стабилни и константни извори енергије.

Али у случају Кине ваља нагласити још нешто. Осим што убрзаним темпом инсталира соларне и вјетроелектране, Кина их и производи.

Кинеске компаније су предводнице у зеленој технологији и производе између 60 и 80 посто укупне свјетске количине дијелова за соларне и вјетроелектране.

Ипак, тако брзо ширење и развој зелене технологије у Кини има и своју црну страну. Наиме, јагма за минералима неопходним за зелене технологије у Кини је потакла кршење људских права и уништавање животне средине, упозорава Центар за пословне и људске ресурсе.

Иако крупним корацима граби напријед, кинески енергетски микс и даље заостаје за западним привредама. У Великој Британији обновљиви извори енергије чине 46,3 посто укупно произведене енергије, а у САД-у нешто више од 20 посто.

Но, стручњаци се слажу да су нагли процват зелене технологије у Кини и њена способност да примијени зелену технологију у огромним размјерима имали кључан утицај на приближавање емисија угљеника западним земљама и задали темпо који остале земље сад требају слиједити.

Ипак, неки упозоравају да тренутне добре вијести не значе и да ће пад емисија угљеника нужно бити одржив.

Сукоби и несигурности у свијету, сматра Ли Шуо из Института за политику азијског друштва (АСПИ), могле би Кину гурнути назад према кориштењу угљена.

Но, Кристоф Недопил Ванг, директор Гриффитх Асиа Институте у Аустралији, мисли да би се могло догодити управо супротно.

Наиме, Кина би управо због ратова и несигурности које у посљедње вријеме прате свјетско тржиште фосилних горива могла одлучити да се окрене обновљивим изворима енергије те тако више неће морати ослањати на увоз. Подсјетимо, Кина је највећи свјетски увозник фосилних горива, укључујући нафту, природни гас и угљен. Иако има огромне унутрашње резерве фосилних горива, то не задовољава њене енергетске потребе.

Зато би се могла посве окренути обновљивим изворима енергије те тако побољшати и своју националну сигурност, сматра Ванг.

Кина ће ускоро претећи САД

Упркос позитивним резултатима, Кина је још далеко од тога да испуни своје обавезе преузете у оквиру Паришког споразума кад се обавезала до 2030. смањити интензитет угљеника за више од 65 посто у односу на ниво из 2005.

Кина је себи поставила привремени циљ смањења интензитета угљеника за 18 посто између 2020. и 2025. Међутим, током пандемије ковида 19 ти су се напори значајно смањили те је до краја 2024. постигла смањење од само 7,9 посто.

Свој циљ смањења од 65 посто још увијек може достићи, али темпо преласка на обновљиве изворе енергије више не смије успоравати.

А чини се да и неће. Штавише, од земље-проблема, Кина би ускоро могла постати предводник у зеленој технологији, што је огромна промјена у односу на прије 10 година кад је Кина имала став да је земља у развоју и да смањење емисија једноставно није могуће без штете по њену привреду, каже др Недопил Ванг.

Важно је напоменути и да наставак развоја зелених технологија и смањење емисија могло би значити да ће Кина ускоро претећи свога ривала САД који је прогласио непријатељство према климатским акцијама - и поновно се кладити на угљеник као да смо у 19. вијеку - те у наведеном постати лидер.

Видљиво је да Кина иде у том смјеру.

Предсједник Си Џинпинг казао је како су ‘чиста вода и зелене планине вриједне као злато и сребро‘, а свјетским челницима на недавној климатској конференцији поручио је: ‘Умјесто да причамо, морамо дјеловати и своје циљеве претворити у опипљиве резултате.‘

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.