Исповијест бивше заробљенице: Хрватски војници су ме пржили струјом и силовали

"Хрватска војска ме је заробила 1992. у Сиску. Одвели су ме у ратни логор Керестинец. Три и по мјесеца константно су ме психички, физички и сексуално злостављали припадници ХВ", описала је на Општинском грађанском суду у Загребу жена која је тужбом од Републике Хрватске тражила 100.000 куна одштете (нешто више од 13.000 евра) због пакла који је преживјела у Керестинцу.

Међутим, неправоснажном пресудом објављеном прије неколико дана досуђено јој је тек пола траженог износа – 50.000 куна. Суд је оцијенио да је то праведна накнада за оно што је проживјела.

Због злочина почињених у логору у Керестинцу још 2017. правоснажно су осуђени Стјепан Кларић, командант Коначишта ратних заробљеника које се прво налазило у Загребу у Гајевој улици 30а, а затим у касарни Керестинец, те неколико његових подређених – Дражен Павловић, Виктор Иванчин, Жељко Живец и Горан Штрукељ. Кларић је добио осам година затвора, док су остали кажњени с годином и по, до пет година.

Сви су проглашени кривима због ратног злочина против ратних заробљеника, те цивилног становништва. Од децембра 1991. до 25. маја 1992., Кларић и његови људи злостављали су тамо заробљене људе, међу којима је била и ова жена из Сиска.

"Мене и супруга одвели су 21. јануара 1992. из нашег дома у Сиску. По нас су дошла два војника обучена у униформе Хрватске војске. Рекли су нам да су добили налог да морају да нас доведу. Била је касна ноћ. Падао је снијег. Супруг се таман вратио из друге смјене у Жељезари. Одвели су нас до вртића гдје су нас чекали други војници. Они су нас одвели на испитивање. Мислим да је било око два ујутро", прича ова жена и додаје:

"Испитивали су ме о мом одласку у БиХ. Одатле сам се, колико се сјећам, вратила шест дана раније. Била сам у посјети свекрви. Син ми је за то вријеме био у редовној војсци, ЈНА, у Македонији, а кћи је била код свекрве у Босни гдје је намјеравала да настави школовање. Муж није ишао са мном у БиХ јер је морао да ради. Након испитивања те вечери, супруга су војници пустили кући. Прије тога су га претукли. Чула сам његове јауке јер су нас испитивали у одвојеним просторијама. Мене те ноћи нису тукли".

Она додаје да су обоје јутро дочекали на суду.

"Супруг је отишао кући, а мене су одвезли до Жељезаре гдје је било војно складиште. Тамо сам, заједно с другим људима које нисам познавала била идућих осам дана. У простору није било гријања, по поду су била постављена шаторска крила на којима смо спавали. Нисмо добијали никакве информације. Нисам знала зашто сам тамо и до када ће ме држати. Тада нас још нико није злостављао", каже ова жена.

Осам дана касније по заробљенике је дошао аутобус.

"Нико нам није рекао гдје нас возе. Тек у аутобусу смо сазнали да идемо у логор Керестинец. Чим смо дошли почели су да нас туку и шамарају. Не знам колико је то трајало јер сам се од страха онесвијестила. Довезли су доктора који је рекао да сам жива, али да ми је притисак јако низак. Ипак, нису ми пружили никакву љекарску помоћ. Само сам добила воде", наставила је причу бивша заробљеница.

Додаје да су је затим одвели у неку собу у којој је био још најмање десет жена.

"Нисмо имале лежајеве, спавале смо на простиркама на поду. Имале смо само постављене канте за обављање нужде. Просторија се закључавала. Свако вече су ме војници одводили у другу просторију. Ставили би ме да сједнем на столицу, покачили би по мени струју и тако ме пржили. Још имам ожиљке по рукама, ногама и по врату. Тукли су ме, шамарали и силовали. Сви су имали униформе Хрватске војске", наставила је потресну исповијест и додала:

"Како би нас додатно застрашили знали су да нас одводе у једну собу и постројавају пред прозор иза којег су стајали људи у црним одијелима са црним капама с прорезима за очи. Они нам нису ништа радили. Кад су долазили по мене прозвали би моје име. Ушла бих у ходник гдје су ми стављали врећу на главу. Одводили су ме у друге просторије. Стално су ме вријеђали. Говорили су да ми ј… матер четничку, да сам најбоља за секс… Стално су ме силовали. По двојица или тројица исто вече. Морала сам брадавице прислањати на нож, а они су пријетили да ће их одрезати".

Све заробљене су, каже, присиљавали "на страшне ствари".

"Знали су ми стављати пиштољ у уста, оштрицу ножа под врат. Стално су пријетили да ћу завршити у црним врећама. Знали су да тјерају мушкарце да се скидају голи до појаса, а жене од појаса на доле, па обрнуто. Тјерали су нас да плешемо уз музику коју би пуштали. Нисмо добијали никаве лијекове. Добијали смо по два оброка на дан. Једанпут у осам до десет дана би се могли туширати. Пуштали су ледену воду. Скупило би се по њих шест-седам и гледали су нас голе", каже бивша заробљеница.

Све вријеме је морала да носи исту одјећу, а по њу су долазили свако вече.

"Стављали су ми врећу на главу да не видим куда идем. Знала сам да се ознојим од страха чим сам чула војнике да ноћу иду по ходнику. Нисам могла да спавам. Не могу ни данас. Стално сам повраћала након што су ме пржили струјом. Пријетили су да ће довести и мог мужа. Он је био припадник Хрватске војске. Погинуо је, а његове кости пронађене су тек недавно, након 20 година. Ја сам из логора изашла на размјену 27. марта 1992. године. Одвезли су нас у БиХ гдје су нас држали још осам дана. Нисам имала документе, па се нисам могла вратити супругу у Хрватску иако сам то тражила. Успјела сам да дођем тек прије 15 година. У моју кућу су се већ били уселили неки други људи, па сам се морала борити да ми је врате. И даље стално пијем терапију за живце, а стално осјећам бол у грудима и желуцу", свједочила је на суду, пренио је портал "Телеграм.хр".

Према пресуди, одштета од 100.000 куна колико је тржила за проживљено злостављање била је превисока. Суд каже да апсолутно има право на накнаду штете и то према Закона о одговорности Републике Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних снага током рата, али јој је досуђено само 50.000. Објашњено је да су такви уобичајени критеријуми за овакве врсте штете.

Није добила ни право на камате на износ одштете од 1992. године, већ од тренутка када је донијета пресуда, дакле од фебруара ове године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.