Иран упутио понуду САД

ИРАН - Током нуклеарних преговора у Женеви, Иран је изнио нове приједлоге који укључују привремену паузу у обогаћивању уранијума и могућност економске сарадње са Сједињеним Америчким Државама, објавио је „The Wall Street Journal“.

Не желе демонтирати инфраструктуру

Позивајући се на америчке, иранске и регионалне дипломате, лист наводи да је Техеран сигнализирао спремност да дио својих залиха уранијума обогаћеног до 60 одсто пошаље у трећу земљу, попут Русије. Такав потез могао би одговорити на једну од кључних забринутости Вашингтона у вези са иранском способношћу брзог развоја нуклеарног оружја.

Ирански званичници су, такође, изнијели могућност паузирања активности обогаћивања до три године. Ипак, дипломате наводе да је обогаћивање већ значајно успорено након америчких и израелских удара прошлог јуна, који су тешко оштетили главна иранска нуклеарна постројења.

Упркос сигналима флексибилности, Техеран није пристао на демонтажу своје инфраструктуре за обогаћивање, што Вашингтон сматра кључним условом за трајни споразум.

Предсједник Доналд Трамп, који је надгледао значајно америчко војно јачање у региону, изјавио је да је и даље индиректно укључен у преговоре у Женеви те упозорио на посљедице уколико дипломатија не успије.

– Не мислим да желе посљедице непостизања споразума. Желе постићи споразум – рекао је Трамп новинарима.

Државни секретар Марко Рубио изнио је шире америчке циљеве, укључујући ограничења иранског балистичког ракетног програма, рестрикције регионалних активности Техерана те питања људских права.

Покоравање није опција

Замјеник иранског министра спољних послова Хамид Ганбари изјавио је да је Техеран спреман разговарати о пословној сарадњи са САД, укључујући нафту и гас, инвестиције у рударство и куповину авиона, уколико санкције буду укинуте.

Министар спољних послова Абас Арагчи казао је да је у Женеву стигао са „конкретним идејама“ за праведан и уравнотежен споразум, али је нагласио да „покоравање пред пријетњама“ није опција.

Иран је такође предложио успостављање регионалног конзорцијума за производњу нуклеарних горивних плоча, али је инсистирао да се производни процес одвија унутар земље, услов који амерички званичници, према наводима, одбацују.

Ирански званичници више пута су тврдили да Вашингтон није јасно дефинисао какво би ублажавање санкција било понуђено у замјену за нуклеарне уступке. У најмању руку, Техеран тражи приступ приближно шест милијарди долара прихода од нафте који су тренутно ограничени у Катару.

Према нуклеарном споразуму из 2015. године, санкције су ублажене у замјену за строга ограничења обогаћивања. Предсједник Трамп повукао је САД из тог споразума 2018. године, оцијенивши га једностраним и недовољним.

Преговори у Женеви представљају другу рунду разговора у двије седмице, након ранијих састанака у Оману. У међувремену, САД су повећале војно присуство у региону, распоређујући носаче авиона „USS Gerald R. Ford“ и „USS Abraham Lincoln“, заједно са додатним поморским и ваздушним капацитетима.

Иако дипломатски канали остају отворени, кључно питање остаје неријешено: Вашингтон захтијева потпуно окончање обогаћивања уранијума, док Техеран, чини се, нуди само привремене или дјелимичне мјере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.