Фото: Танјуг/АП
| Стадион "Акрон"
ГВАДАЛАХАРА - Халиско, држава у којој се налази Гвадалахара, слови за најопаснију у Мексику, у којем је за двије деценије сукоба власти и картела убијено око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали.
Држава Халиско и Kартел нове генерације Халиско (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG), свако на свој начин, гарантују безбједност за учеснике и око три милиона навијача, који ће се сјатити у Гвадалахару током четири утакмице предстојећег Свјетског првенства у фудбалу.
Полиција, Национална гарда и војска ће око стадиона "Акрон" распоредити око 10.000 наоружаних полицајаца и војника, којима ће подршку пружити посебни пси-роботи, дронови и свакојака друга опрема допремљена у Гвадалахару како би се навијачима гарантовала безбедбност. Њима ће помоћи и 8.000 припадника посебно организованог и увежбаног обезбеђења.
За безбједност се, како се чини, брину и лидери Kартела нове генерације, који су, ако је вјеровати полицијским изворима у Мексику, наложили својим војницима - сикариосима да се ни за живу главу не мијешају у Мундијал, прије свега јер само град Гвадалахара од овог спортског догађаја очекује приход од око милијарду долара.
Истовремено, за могуће изгреднике постављена су посебна возила, покретни судови, који ће на лицу мјеста изрицати казне, као и мобилни командни центри, из којих ће, уколико затреба, бити вођене операције против "реметилачких фактора".
Разлог за овакав опрез власти лежи у чињеници да је Халиско уско повезан са једном од најмоћнијих криминалних организација у свеијту - Kартелом нове генерације Халиско (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG), чији су крвави трагови видљиви на сваком кораку у овој држави.
Недалеко од стадиона "Акрон", крајем прошле године, група волонтера је у жбуњу и плитким рупама пронашла 456 врећа у којима су чланови породица несталих током четврт вијека дугог рата картела и власти, идентификовани дијелови тијела најмање 93 жртве дивљања овог картела.
Чланови породица несталих су, одмах затим, оптужили власти да су ради новца од фудбала, спремни да окрену главу од покоља који су чињени по Халиску, али је у фебруару, током обрачуна са полицијом, убијен лидер Kартела нове генерације, Немесио Рубен Осегера Сервантес, познат по надимку Ел Менчо.
Одмах затим, становници Халиска посакривали су се по кућама страхујући од освете припадника картела, који су у данима који су слиједили палили аутомобиле, камионе и аутобусе и пуцали на полицајце.
- Останите у кућама док стање не буде под контролом - упозорио је, тада, гувернер Халиска, Пабло Лемус Наваро, наређујући да се обустави сваки вид јавног превоза, како би се избегли проблеми на блокадама путева.
Накратко, због панике је затворен аеродром, а отказане су четири утакмице фудбалске лиге.
Немесио Рубен Осегера Сервантес годинама је био сматран најмоћнијим криминалцем у Мексику, чији су војници "сикариоси" одговорни за нестанак најмање 15.000 људи. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице из страха од освете картела добар део отмица једноставно не пријављују.
Американци су за њим расписали потјерницу вриједну 15 милиона долара, али се лидер овог картела осјећао прилично сигурним, рачунајући, у посљедње вријеме, на наводни договор мексичких власти и Вашингтона, према којем су потјере за њим суспендоване до окончања Свјетског првенства у фудбалу.
У одвојеној акцији, мексичка полиција је ухапсила Алму Росу познату као Ла Леона, жену која се годинама помиње као особа одговорна за регрутовање и обуку нових припадника картела. Њено име често је помињано почетком прошле године, када је полиција случајно набасала на ранч Изагире, на којем су обучавани, мучени и убијани припадници ове организације.
Картел "Халиско", за разлику од ривалског клана Синалоа, има озбиљне проблеме да придобије нове чланове, па је велики број регрута насилно довођен у кампове за обуку.
У тим камповима су, уз обуку нових чланова, убијани противници, те увјежбаване отмице и свакакви други напади. Полазници који су пружали отпор су мучени и у неким случајевима убијани.
Крваве драме су дио мексичке свакодневице већ скоро двије деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успјеха контролишу велики дио финансијских, безбједносних и друштвених токова ове државе.
Од тада, у рату је страдало око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали. Само током 2020. године убијено је 34.600 људи и забележено 604 милиона крађа.
(РТС, Раде Мароевић)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.