Гренланд бира нови парламент: Независност и зближавање с великим силама

Танјуг 11.03.2025 07:21

Фото: Агенције

НУК - Око 40.000 становника Гренланда с правом гласа данас ће се кроз снијег и лед пробити до биралишта, на изборима за нови сазив парламента који би могли бити међу најзначајнијим у историји овог арктичког острва, у свјетлу поновљених најава америчког предсједника Доналда Трампа да ће преузети ту аутономну данску територију и интересовања великих сила за њена рудна богатства, али и тежњи острвљана ка независности.

Гласачи на Гренланду, највећем острву на свијету које је дио Данске, али ужива широку аутономију, бираће сутра 31 члана свог парламента, Инатсисартута, као што чине сваке четврте године.

Овог пута, међутим, улози су од егзистенцијалног значаја - у питању је ништа мање него мјесто Гренланда у свијету, укључујући и питање да ли би требало да остане дио Данске, да тежи ка независности или да се више зближи са великим силама као што су САД и Европа, пише данас Политико.

Сутрашњи избори на Гренланду, у фокусу глобалне пажње, могли би да означе почетну тачку даљих геополитичких преокрета у сјеверној хемисфери - прво, зато што се заговорници независности надају да би исход гласања могао да резултира снажним мандатом за потпуно одвајање од Данске, а друго - што је вјероватно и важније, зато што Трамп најављује да ће Гренланд учинити територијом САД још откако је изабран у новембру, наводи Дојче веле.

"Гардијан" оцјењује да ће исход бити непредвидив јер су Гренлађани подијељени - гласови за независност су све јачи, али неки желе да сарађују са Вашингтоном.

Што се тиче распореда снага у парламенту, тренутно је странка са највећим бројем мјеста Инуит Атакатигит (Заједница народа), заједно са својим коалиционим партнером Сиумутим (Напријед). Обје странке се залажу за независност и обећале су да ће расписати референдум о одвајању острва од Данске, не прецизирајући када би такво гласање могло да се одржи.

У складу са споразумом постигнутим са Данском 2009. године, Гренланд законито може да прогласи независност, али само након што одржи референдум, а иако је подршка пуном суверенитету на острву распрострањена, неки се питају шта би то заправо значило да одбрану и економију те територије.

- Политичари нису сасвим јасни кад је ријеч о питању шта независност заиста значи - да ли је то економска независност, осјећај независности или пак посједовање сопствених граница - каже Масана Егеде, главни уредник гренландског дневника "Сермитсијак".

Како наводи Егеде, који је полубрат премијера Мутеа Егедеа, Гренланђани желе независност, али сви они имају различите дефиниције независности.

Он објашњава да постоје 32 области у којима Данска и даље доноси одлуке у корист Гренланда.

Независност би, указује Политико, значила и велику празнину у острвском буџету - без годишњих субвенција од 500 милиона долара које обезбјеђује Данска, која плаћа за систем осигурања Гренланда у скандинавском стилу.

Иначе, преко подручја овог острва најмања је удаљеност између САД и данашње Русије, тако да је још педесетих година Данска, као чланица НАТО-а, дозволила САД да на сјеверозападу Гренланда успостави ваздушну базу Туле – данас се она зове "Pituffik Space Base" и служи за електронско извиђање и рано откривање могућих совјетских пројектила усмјерених на Сједињене Државе.

Гренланд је постао занимљив и због рудних богатстава. Прије свега на југу се претпоставља да има нафте и природног гаса, али и метала попут злата, уранијума или цинка.

Територија Гренланда, која се простире на више од два милиона квадратних километара, обилује нетакнутим природним ресурсима, укључујући ријетке земне минерале који многи прижељкују, а има мање од 60.000 становника.

То Гренланд чини рањивим пред безбједносним пријетњама - и то не само од стране Доналда Трампа, који је преузимање овог острва назвао "апсолутном потребом", није искључио употребу војне силе или економске присиле у том циљу, а прошле недјеље је изјавио да ће САД то острво добити "на овај или онај начин".

Притом је Трамп навео пријетње из Кине и Русије, које обје све више "бацају око" на Арктик.

У околностима појачаног интересовања тих великих сила за судбину овог острва, Гренланд је пооштрио законе о страном мијешању прошлог мјесеца, забрањујући стране и анонимне политичке донације.

Гренландски посланици се противе и рудним пројектима које финансира ЕУ - иако острво није члан тог блока - јер се лежишта ријетких земних минерала налазе у саставу уранијумских ресурса.

Међутим, ископавање уранијума није било важна тема током ове предизборне кампање, као ни питања подстицања туризма или шпедиције, иако би то такође могло помоћи у финансирању независност Гренланда.

- Питање независности је доминирало. Замијенило је дебату о економији Гренланда, која обично заузима значајно мјесто у предизборним активностима - рекао је Егеде.

Иако је Трамп у предсједничком обраћању прошлог уторка обећао да ће ово арктичко острво учинити "богатим", велика већина Гренланђана - око 85 одсто њих - противи се идеји да постане дио САД, према анкети из јануара.

Шта год Гренланђани сутра одлучили, исход избора ће се свакако одразити далеко изван ледених обала тог острва, закључује Политико.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.