Грчка: Води Нова демократија

Атина -- Конзервативна Нова демократија води послије пребројаних 21 одсто гласова са данашњих посланичких избора у Грчкој, саопштила је Централна изборна комисија.

Нова демократија има 30,91 одсто гласова, друга је коалиција љевице Сириза са 25,53 одсто, а трећи социјалистички ПАСОК, са 13,29 одсто.

Остале странке које по досадашњим резултатима улазе у Скупштину Грчке (цензус је три одсто) су изгубиле нешто гласова у односу на претходне изборе 6. маја.

То су: Независни Грци (десница) са 7,36 одсто, неонацистичка Хриси Авги (Златна зора) са 6,87 одсто, Демократска љевица са 5,92 одсто и Комунистичка партија Грчке (ККЕ) са 4,37 одсто.

Само три странке су на данашњим изборима поправиле резултат у односу на претходне, такође преврјемене, посланичке изборе, одржане 6. маја. Послије њих није могла бити успостављена посланичка већина, те ни бити изабрана влада, због чега су избори поновљени данас.

Грчка државна телевизија јавила је да би сада Нова демократија и Пасок могле да формирају коалицију. Према тим информацијама, Нова демократија ће добити 127 посланичких мандата (укључујући и бонус од 50 мјеста који је предвиђен за побједника избора), а ПАСОК 32. Сириза, према очекивањима, имаће 72 посланика у парламенту, Независни Грци 21, Златна зора 19, а Комунистичка партија Грчке 13.

Њемачки шеф дипломатије Гвидо Вестрвеле изјавио је да би Њемачка могла да обезбједи Грчкој додатно време за спровођење реформи, али није навео детаље.

“Неће бити суштинских промјена у аранжману са Грчком, али могао бих да замислим да се поново размори његово одлагање”, рекао је он.

Читава Европа са пажњим прати парламентарне изборе у Грчкој, пошто се ови избори тумачи као врста референдума за или против евра. Посљедице тих избора могу дестабилизовати еврозону што би био тежак ударац за самит Г20 који ће у понедјељак и уторак у Лос Кабосу, у Мексику, окупити богате земље и привреде у успону.

Послије превремених избора 6. маја ниједна странка није добила довољно посланичких мјеста за самосталну власт, формирање коалиције није успјело, и десница и љевица су у тјесној трци за то ко ће преузети узде земље усред дубоке рецесије и социјалне кризе, која постаје “европски болесник”.

Анкете су уочи избора давале незнатну предност Андонису Самарасу, вођи конзервативне Нове демократије, пред Алексисом Ципрасом, предсједником љевичарске коалиције Сириза. Самарас се представља као гарант останка Грчке у еврозони, али упоредо и као вољан да поново преговара о “Меморандуму” - плану мјера штедње по договору са међународним кредиторима, у замјену за њихову финансијску помоћ.

Његов ривал са љевице, много харизматичнији Ципрас, који застрашује финансијско тржиште, тврди да се мора завршити са “Меморандумом” који су потписале две традиционалне партије, подвргавши Грчку “диктату повјерилаца”. Он је, ако преузме власт, дао десет дана да се спроведу “прави и одрживи” преговори са ЕУ, и заврше прије самита ЕУ 28. и 29. јуна у Бриселу.

Те двије године одлагања би значиле масивну посредну помоћ од 347 милијарди евра, уз 110 до 130 милијарди кредита већ одобрених до 2015. године, и уз већ обављено отписивање 107 милијарди дуга Грчке, што је све заједно равно њеном једном и по бруто домаћем производу.

Избори од 6. маја послије којих није било изразите већине, нити коалиционе владе, потопили су Грчку у политичку маглу, изазивајући фрустрацију у Европи и “привремено” обустављање исплате транше од 2,6 милијарди евра помоћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.