Грчка у паници, министри се растрчали по Европи

Атина - Атина преживљава драматичне тренутке док влада на челу са Алексисом Ципрасом, упозорава повјериоце да је ситуација у земљи трагична уколико европске институције не помогну.

Државна благајна је готово празна, министри у Франкфурту, Паризу и Бриселу, Риму и Мадриду имају готово “немогућу мисију” да хитно нађу рјешење, одобровоље повјериоце и обезбједе финансијску помоћ јер ће се, у противном, Грчка суочити са неликвидношћу, пише Политика

Премијер Ципрас је у телефонском разговору упозорио Кристин Лагард да је ситуација у земљи трагична у да уколико европске институције не помогну, Грчка 6. и 11. маја неће моћи да измири своје обавезе према ММФ-у.

Према писању грчке штампе, разговор је био тежак јер је Лагардова и даље инсистирала на мјерама штедње на које грчка влада не може да пристане јер директно угрожавају стандард грађана, али је завршен констатацијом да преговори морају да се наставе. Кристин Лагард је закључила да уколико европски партнери одобре помоћ, ММФ неће правити додатне проблеме.

О озбиљности ситуације Ципрас је разговарао и са канцеларком Ангелом Меркел док су преговарачки тимови отпутовали у европске метрополе да у директном контакту покушају да утичу на хитно рјешење о додјели финансијске помоћи, прецизније, ослобађању кредита од 7,2 милијарде евра. Помоћник премијера Јанис Драгасакис и нови координатор бриселских преговора Еуклид Цакалотис преговарају са Мариом Драгијем у нади да ће Европска централна банка, умјесто нових оштрих мјера, изабрати одређене олакшице које ће спасти Грчку.

Министар финансија Јанис Варуфакис на више фронтова, у Паризу, Бриселу, Риму и Мадриду покушава да са партнерима нађе заједнички језик и добије подршку. У тренутку када техничке преговарачке групе са муком покушавају да до састанка Еврогрупе 11. маја усагласе ставове око пакета грчких реформи који је услов да се ослободи обећани кредит од 7,2 милијарде евра, Варуфакис у сусрету са француским министром финансија Мишелом Шапеном у Паризу, а затим у директном контакту и са министрима финансија Италије и Шпаније и Европским комесаром Московицијем у Бриселу покушава да лобира за тзв. прелиминарни споразум који би требало да буде стратегија за касније, за нови споразум који би требало да на новим основама, како то жели Грчка, буде закључен у јуну.

Током разговора у Паризу, француски министар Мишел Шапен је подвукао да је “споразум једина солуција, решење које може да помогне ослобађању финансијских средстава”. На новинарско питање да ли ће Француске преузети неку конкретну иницијативу, Шапен је био категоричан: “Париз неће предузимати самосталне иницијативе јер Европа ради заједно.”

Предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер сматра да “има простора за преговоре и да излазак Грчке из еврозоне није опција”, а да Европа, како је рекао, “мора да покаже солидарност, али и да Грчка мора да испуњава своје обавезе”.

Управо различито виђење тога ко је колико испунио својих обећања, представља основ на којем премијер Ципрас тражи од повјерилаца да обезбједе финансијску помоћ. Атина је званично од кредитора затражила да, због напретка у преговорима, одблокирају обећани кредит јер се земља суочава са проблемом неликвидности. Утолико прије што је до сада, иако притиснута финансијским проблемима, Ципрасова влада плаћала доспјеле обавезе према ММФ-у. Да би остала досљедна обећању да намјерава да испуњава своје обавезе, влада је покупила од локалних органа власти и државних институција и фондова све резерве новца како би се и у мају исплатио бар дио обавеза према ММФ-у. Сада је благајна, очигледно, празна. У мају Атина треба да исплати милијарду евра дугова и да нађе још двије милијарде за плате и пензије.

Све наде окренуте су ка новом самиту Еврогрупе 11. маја, али судећи по изјавама Јеруна Дејселблума, Атину и даље треба притискати да пристане на реформе које траже повјериоци и које су у суштини нове мјере штедње. Предсједник Еврогрупе се, очигледно иритиран ставом Ципрасове владе да је “плаћање плата и пензија приоритет”, у више наврата запитао каквим резервама новца заиста располаже Атина.

Очигледно, поштење се Атини није исплатило! Јер повјериоци и даље одлажу са својим дијелом финансијских обавеза, или, на крају крајева, бар са јасним ставом о томе какве су им намјере са Грчком.

Према посљедњим анкетама, већина Грка жели да земља остане у еврозони и да се преговори са повјериоцима наставе чак и ако то значи потписивање новог кредитног споразума. Њих 66,5 посто желе да евро остане као валута, а 27 процената би желило повратак на драхму. Премијер Ципрас и његова љевичарска Сириза још уживају подршку сународника и за готово 15 процената су испред опозиционе Нове демократије. Међутим, реално стање ствари пред премијера намеће дилему да ли да смирује међународне повјериоце пристанком на још један зајам под повољнијим условима који би, свеједно, за Грчку значио нове мјере штедње али и опстанак у еврозони. Други избор може да буде прихватање става присталица тврде линије у Сиризи који сматрају да би сваки растанак са Европом био бољи.

Управо зато Ципрас све чешће говори о референдуму у случају неуспјеха преговора са повјериоцима. Нејасно је које би питање тачно било постављено, али, у сваком случају, окончала би се неизвјесност, агонија која траје превише дуго и која је допринијела да се из страха за само неколико мјесеци из банака повуче 30 милијарди евра штедње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.