Грчка гласа, Европа стрепи

Атина -- Широм Грчке јутрос су отворена биралишта на којима се поново гласа за парламент, а резултати се забринуто ишцекују широм Европе.

Гласање се у Европи тумачи као врста референдума за или против евра.

Посљедице тих избора могу дестабилизовати еврозону што би био тежак ударац за самит Г20 који ће у понедјељак и уторак у Лос Кабосу, у Мексику, окупити богате земље и привреде у успону.

Послије превремених избора 6. маја ни једна странка није добила довољно посланичких мјеста за самосталну власт, формирање коалиције није успјело, и десница и љевица су у тјесној трци за то ко ће преузети узде земље усред дубоке рецесије и социјалне кризе, која постаје “европски болесник”.

Анкете дају незнатну предност Андонису Самарасу, вођи конзервативне Нове демократије, пред Алексисом Ципрасом, предсједником љевичарске коалиције Сириза.

Самарас се представља као гарант останка Грчке у еврозони, али упоредо и као вољан да поново преговара о “Меморандуму” - плану мера штедње по договору са међународним кредиторима, у замјену за њихову финансијску помоћ.

Његов ривал са љевице, много харизматичнији Ципрас, који застрашује финансијско тржиште, тврди да се мора завршити са “Меморандумом” који су потписале две традиционалне партије, подвргавши Грчку “диктату поверилаца”.

Он је, ако преузме власт, дао десет дана да се спроведу “прави и одрживи” преговори са ЕУ, и заврше прије самита ЕУ 28. и 29. јуна у Бриселу.

Те двије године одлагања би значиле масивну посредну помоћ од 347 милијарди евра, уз 110 до 130 милијарди кредита већ одобрених до 2015. године, и уз већ обављено отписивање 107 милијарди дуга Грчке, што је све заједно равно њеном једном и по бруто домаћем производу.

Избори од 6. маја послије којих није било изразите већине, нити коалиционе владе, потопили су Грчку у политичку маглу, изазивајући фрустрацију у Европи и “привремено” обустављање исплате транше од 2,6 милијарди евра помоћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.