Грчка дужна од IV вијекa п.н.е до данас

Сви чекају да се Грчка и европски лидери договоре о спасоносном ријешењу. Изгледа да свако јутро доноси нове ситне промјене или назадовање у грчкој борби против европских кредитора.

У међувремену, "Бизнис инсајдер" направио је водич дешавања у проблематичној грчкој економији. Све од демографије до корупције и маслина – погледајте.

1. Грчку су кроз историју често потресале дужничке кризе, а прва се десила у IV вијеку п.н.е.

Тада је 13 грчких градова-државица узело позајмицу од Храма у Делосу. Већина њих, међутим, "никада није отплатила дуг и храм је изгубио 80 одсто позајмљеног капитала". Занимљиво је да су у то вријеме живели Платон, Аристотел и Александар Велики.

2. Модерна Грчка је претрпјела укупно пет дужничких криза 

- 1826: за вријеме Грчког рата за независност од Османског царства
- 1843: средства из кредита из 1832. потрошила је на војску и "одржавање на власти баварског принца Отоа". Држава је обуставила отплату кредита 1843.
- 1860: послије банкрота, Грчка је избачена са међународних финансијских тржишта све до 1878.
- 1894: када су се тржишта поново отворила, кредитори су Грчкој давали позајмице у позамашном и неодрживом обиму, а влада је обуставила отплату 1893.
- 1932: за вријеме Велике депресије 

3. Деведесет година, готово половину времена од стицања независности, Грчка је била у финансијској кризи

Грчка је стекла независност од Османског царства 1830, након што су Велика Британија, Француска и Русија интервенисале у Грчком рату за независност.

4. Корупција је коштала Грчку 8 до 10 одсто БДП-а годишње

У студији Института "Брукингс" процјењује се да је корупција коштала Грчку око осам одсто БДП-а годишње, неки чак процјењују да тај проценат износи десет. При том велики дио отпада на обичне грађане, у свакодневним активностима.  

"Када би Грчка бар донекле имала контролу над корупцијом, буџетски дефицит у посљедњих пет година био би у просјеку мањи од четири одсто БДП", наводи се у истраживању из 2010.

  5. Приватни предузетници у Грчкој "издвајају више од 100 одсто пријављеног прихода за сервисирање потрошачких кредита" 

Будући да је тако нешто немогуће, тврде аналитичари, може се закључити да не пријављују приходе у пуном износу. Године 2009. приватници су избегли обавезе плаћања пореза у укупном износу од 28 милијарди фунти (39 милијарди евра).

6. 49,7 одсто младих и радно способних Грка је незапослено

Прошле године, незапосленост младих износила је 56,4 одсто, а укупна стопа незапослености од марта 2015. износи 25,6 одсто. Рекордни проценат незапослених забиљежен је 2013. године (28 одсто). Чак 63,5 одсто Грка од 18-34 године старости и више од половине оних од 25 до 34 године станује код родитеља, при чему је та тенденција у порасту.

7. Свега 23,9 одсто грчког становништва млађе је од 24 године. Поређења ради, тај удио у Саудијској Арабији износи 47 одсто

Грчка популација стари: свега 9,8 одсто Грчка има 15-24 године, док 32,9 одсто има више од 55 година. Жене у просјеку рађају 1,3 дијете.

8. Грчка је готово пет пута већа од Масачусетса, али је БДП Масачусетса двоструко већи од грчког

Грчки БДП износи 242,2 милијарде долара, док је БДП Масачусетса 420,75 милијарди долара. Масачусетс има површину од 27.336 квадратних километара, а Гчка 131.957 квадратних километара.

9. Грчка економска криза је гора него на врхунцу америчке Велике депресије

10. Годишња производња маслиновог уља одговара тежини 1.575 плавих китова 

Грчка, трећи по величини произвођач маслиновог уља послије Шпаније и Италије, производи 300.000 тона годишње. Деведесет одсто те количине извози се у ЕУ.

Занимљивост: Нека од маслинових стабала засађених у Грчкој у 13. вијеку и дан-данас рађају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.