Глобални дуг: Просјечно задужење по човјеку 37.500 долара

Ипак, то је побољшање у односу на први квартал, када је глобални дуг био 362 одсто БДП-а. То би значило да је сваки становник планете у просјеку дужан 37.500 долара.

Укупни ниво дуга, који укључује државни, дуг домаћинстава и корпоративне и банкарске дугове порастао је за 4.800 милијарди долара до краја јуна. Већи део тог задужења представља државни, или национални дуг. То је нето акумулација буџетског дефицита владе, односно укупан износ који влада дугује повјериоцима.

 Када је ријеч о земљама са највећим дугом у односу на њихов БДП, на првом мјесту је Јапан са чак 235 одсто дуга. Јапан дугује више од 13.000 милијарди долара, према подацима ММФ-а. Иако САД имају скоро 29.000 милијарди долара националног дуга то је нешто мање од 134 одсто БДП-а земље, па је самим тим њихов дуг одрживији.

Грчки дуг од 379 милијарди долара изгледа готово безначајно према америчком, али представља више од 210 процената БДП-а. Сљедећа држава Европске уније са највећим националним дугом у односу на бруто друштвени доходак је Италија која дугује више од 3.000 милијарди долара, што је скоро 135 одсто БДП-а земље.

Према подацима прије пандемије, Француска је дуговала 2.900 милијарди долара, а у међувремену се тај износ несумњиво повећао. Дуг Француске представља више од 98 одсто БДП-а.

Њемачка дугује више од 4.300 милијарди долара, а то представља око 72,5 одсто БДП највеће економије Европе. Према стручним прогнозама ниво дуга Њемачке према БДП-у биће мањи од 70 одсто идуће године.

Друга економија свијета – Кина, имала је уочи пандемије национални дуг нешто мањи од 9.000 милијарди долара, што је 54,4 бруто домаћег производа. Међутим, тренд раста кинеског дуга у односу на БДП је неповољан, будући да је 2014. године био око 41,5 одсто.

Русија има око 216 милијарди долара националног дуга, или мање од 19,5 одсто БДП-а.

Русија је девета на листи најмање задужених земаља свијета. Према подацима из прошле године, Велика Британија дугује око 3.000 милијарди долара, што је више од 85 одсто БДП-а земље.

Имајући у виду Брегит и пандемију, треба очекивати да је британски дуг у међувремену порастао.

Србија дугује више од 27 милијарди долара, што у поређењу са претходно наведеним сумама релативно мало, али је национални дуг Србије скоро 59 одсто БДП-а. Према оцјени портала ВисуалЦапиталист, у државама чији дуг премашује 50 одсто БДП-а сматра се да је задуживање устаљена пракса.

Хрватска, која је чланица ЕУ имала је више од 47,5 милијарди долара дуга или 73,2 одсто БДП-а. Дуг Словеније, такође чланице Европске уније био је 38,68 милијарди долара пре почетка пандемије, а то представља више од 66 одсто БДП-а. Национални дуг Босне и Херцеговине мерио се прошле године са 7,28 милијарди долара или 36,72 одсто БДП-а.

Након што јој је прошле недјеље одобрена трећа транша кредита од ММФ у износу 700 милиона долара, Украјина је по обиму акумулираног дуга према ММФ-у избила на треће мјесто у свијету, а испред ње су Аргентина и Египат.

Стручњаци нису сасвим сагласни у процјени ризика од прекомјерног задуживања. Неки вјерују да то неминовно мора довести до повећања камата и трошкова задуживања, што умањује економски раст и улагања у јавни сектор.

Међутим, овогодишњи извјештај RBC Wealth Management наводи да су трошкови сервисирања америчког дуга смањени 2020. године захваљујући ниским каматама. Питање је само колико дуго ће ниске, такозване нулте каматне стопе, остати одрживе, прије свега због инфлације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.