Гинцбург: Вакцинација 80 одсто свјетске популације може окончати пандемију за шест мјесеци

МОСКВА - Пандемија вируса корона могла би се завршити уколико би се вакцинисало до 80 посто свјетске популације у року од седам мјесеци, изјавио је за Анадолију Александер Гинцбург, директор руског Националног истраживачког центра Гамалеја, који је развио руску вакцину Спутњик В.

Након више од двије године, пандемија вируса корона наставља да бјесни свијетом, развијајући се у валовима и доносећи нове опасне варијанте, а према ријечима руског научника крај пандемије могао би услиједити након вакцинисања 80 посто свјетске популације у року од највише седам мјесеци.

Да би се постигао овај циљ, прво је потребно створити довољну залиху вакцина и обезбиједити их земљама које не производе антитоксине КОВИД-19.

Напоменуо је да би Русија могла допринијети суочавању с изазовом, јер има капацитета за производњу вакцина против вируса корона у великим количинама.

"Руска фармацеутска индустрија може произвести врло значајан удио вакцина које ће бити тражене не само у Руској Федерацији, већ првенствено у Африци, југоисточној Азији и другим регијама, што је од виталног значаја за борбу против пандемије коју читаво човјечанство проживљава већ трећу годину", рекао је Гинцбург.

- Ефикасност Спутњика В против нових сојева и учесталост вакцинације -

Особе вакцинисане Спутњиком В су 75 посто заштићене од тешких симптома узрокованих омикрон варијантом, док они који су вакцинисани Спутњиком В и ревакцинисани Спутњиком Лајт имају 100-постотну заштиту од хоспитализације у случају заразе омикроном, објаснио је Гинцбург.

Додао је да се годину дана од посљедње дозе вакцине заштита од омикрона смањује на 55 посто.

"Из овога можемо извући директан закључак - потребно је да се ревакцинишемо сваких шест мјесеци и бићемо заштићени. Исто могу рећи и за делта сој", нагласио је Гинцбург.

Научник је истакао да вакцина Спутњик Лајт може да се користи као бустер Спутњика В и било које друге вакцине. Према његовим ријечима, студије су показале да је ревакцинација помоћу Спутњик Лајта ефикаснија од употребе моновакцине.

"Кориштење Спутњик Лајта као појачивача је веома препоручљиво, а ми смо то показали и у бројним студијама са другим вакцинама, на примјер, са вакцином АстраЗенека. Руски фонд за директна улагања активно спроводи ове студије. препоручујемо кориштење Спутњик Лајта за бустер готово сваке вакцине која се данас користи", рекао је.

- Интраназална вакцина Спутњик могла би спријечити заразу -

Истовремено, тим Института Гамалеја, под покровитељством руског Министарства здравља, а уз учешће Руског фонда за директна улагања, развија интраназалну вакцину Спутњик, како би се уопште спријечила контаминација, наставио је Гинцбург.

"Интраназалне вакцине ће створити баријеру за продор вируса у људски организам. Распршивањем вакцине у носну шупљину ангажоваће се велики број додатних имунолошких ћелија, јачајући општу отпорност организма", рекао је Гинцбург.

Гинцбург је објаснио неопходност вакцинације против КОВИД-19, с обзиром на, прво, недостатак фундаменталних знања о болести, а као друго, просјечну учесталост појаве нових сојева.

Научници сматрају да без темељног знања о вирусу, човјечанство игра партију шаха, гдје је КОВИД-19 "бијела фигура" и увијек је корак испред.

"Да бисмо побиједили, потребно је да имамо доста фундаменталног знања, да можемо предвидјети она природна мјеста на којима се формира, механизам уласка у људску популацију, како бисмо могли, располажући овим темељним информацијама, блокирати све покушаје вируса корона да продре у људску популацију", рекао је руски научник.

- Нежељени ефекти вакцинације -

Гинцбург је рекао да су студије Спутњика В показале да вакцинација ни на који начин не утиче на стање трудница, фетуса или способност репродукције.

Опажања, укључујући кориштење модерних технологија, показала су да се након вакцинације у људском тијелу не јављају никакве промјене везане за репродукцију.

"Сматрам да је сва прича о могућности утицаја вакцине на мајку дијете и репродукцију посљедњи аргумент антиваксера, који користе уобичајене страхове на које општа популација реагује, те се служе психолошким приступом, покушавајући само себи направити публицитет, славу и све остало. Ти страхови нису оправдани са научне тачке гледишта", нагласио је Гинцбург.

Што се тиче нуспојава вакцина против коронавируса, оне су изазване високом концентрацијом активних компоненти неопходних за развој јаке и трајне заштите, објаснио је шеф Института Гамалеја.

"Болест од вируса корона је много озбиљнија од на примјер грипе. Смртност је четири до пет пута већа од стопе морталитета од грипе. Затим је потребно повећати дозу вакцине. Због тога мање нуспојаве у виду свраба, црвенила на мјесту убода и пораст тјелесне температуре на 37,5 до 37,6 степени Целзијуса нису искључени", рекао је Гинцбург.

Гинцбург је додао да сигурност и ефикасност Спутњика В потврђује велики број клиничких студија које су спроведене како у Русији, тако и у другим земљама.

Неки резултати истраживања објављени су у више од 20 водећих страних часописа, укључујући и угледни часопис Ланцет, гдје су у посљедње вријеме била најмање три чланка о Спутњику В.

Здравствене власти Аргентине, Мексика, Мађарске, Сан Марина, Уједињених Арапских Емирата и неких других земаља у којима је Спутњик В широко распрострањен су позитивно реаговале по питању лијека, рекао је Гинцбург.

"Аргентинска страна дала је највећу оцјену Спутњику В, након што га је упоредила са неколико других вакцина, које су у оптицају у Аргентини. Они су заправо ставили Спутњик В на прво мјесто и тренутно производе Спутњик В на њиховом територију, а затим их испоручују у оближње земље", истакао је.

Додао је да је прва земља која је вакцинацијом Спутњиком В ријешила проблем КОВИД-19 на својој територији Сан Марина.

"Спутњиком В су имунизовали 85 до 90 посто становништва и ријешени су проблеми са пандемијом, вуханским и другим сојевима", додао је Гинцбург.

Све студије и извјештаји из иностранства се преносе у Институт Гамалеја, гдје их анализирају стручњаци задужени за праћење лијекова који су добили државну регистрацију и ушли у промет.

Гинцбург је истакао да би Русија могла бити ефикасан и економски исплатив донатор испорука вакцине земљама које немају своје вакцине с циљем заштите свјетске популације од КОВИД-а 19.

"Само на тај начин, удруживањем напора свих произвођача свих земаља које имају ове вакцине и уклањањем свих баријера за њихову употребу, моћи ћемо да остваримо овај циљ", рекао је он.

Према подацима Руског фонда за директна улагања, 71 земља је регистровала вакцину Спутњик В, док је Спутњик Лајт регистровало 30 земаља.

Тренутно је произведено више од 400 милиона доза вакцине произвођача Спутњик, од чега се око 100 милиона дистрибуира у Русији, а преосталих 300 милиона је извезено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.