Фото: Генерална скупштина УН данас о реформи вета
ЊУЈОРК - Чланице Генералне скупштине УН гласаће данас о резолуцији на основу које ће се од пет сталних чланица Савјета безбједности УН захтијевати да оправдају употребу вета у будућности.
Дискусије о реформи вета су ријетке и контроверзне, али су оживљене руском специјалном војном операцијом у Украјини.
Односећи се директно на Русију, САД, Кину, Француску и Велику Британију, једине земље које имају право на вето, мјера ће их „натјерати да плате вишу политичку цијену“ када се одлуче на употребу вета на резолуцију Савјета безбједности, изјавио је неименовани амбасадор једне од чланица које немају право на вето.
Критичари сматрају да је мјера, коју је предложио Лихтенштајн, „једноставна процедурална реформа“.
Међутим, још није познато да ли ће реформа натјерати пет сталних чланица да рјеђе користе вето или ће довести до већег броја таквих поступака, с обзиром на то да сталне чланице које предлажу контроверзне текстове знају да ће њихови ривали ставити вето само како би их натјерали да јавно оправдају свој став, пише лист „Емеа трибјун“.
Мјера је први пут предложена прије више од двије године и предвиђа сазивање Генералне скупштине у року од 10 дана након што нека стална чланица искористи право на вето, како би се одржала дебата о ситуацији на коју се вето односи.
Око 60 земаља придружило се Лихтенштајну у коспонзорству реформе, укључујући САД, што је изненађујуће велика подршка у УН.
Велика Британија и Француска ће гласати за реформу иако су се суздржале од коспонзорства.
Ни Русија ни Кина нису међу спонзорима текста, а дипломата једне од те двије земље изјавио је да ће иницијатива још више подијелити УН.
Лихтенштајн тврди да мјера није усмјерена ни против Русије нити било које друге земље.
Генералну скупштину УН чине 193 земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.