Гаук захвалио совјетским војницима за ослобођење Њемачке

То преносе њемачки медији, позивајући се на манускрипт говора шефа државе на свечаности у једном дворцу поред Билефелда, у близини некадашњег логора гдје су, како каже историја, од 1941. до 1945. године били интернирани, прије свега, руски ратни заробљеници, али и пољски, српски и француски.

Указујући да је Гауков говор дошао у политички осјетљивом моменту хладних односа запада са Русијом, медији оцјењују да је он тим више у свом говору, хвалећи допринос совјетских војника побједи над њемачким нацистичким режимом, послао јасан знак Русији.

“Ми, касније генерације у Њемачкој имамо основу да за ту саможртвујућу борбу бивших противника на западу и истоку будемо захвални....та борба је учинила могућим да ми данас у Њемачкој можемо живјети у слободи и достојанству...”, рекао је њемачки предсједник, чији су родитељи, како подсјећају њемачки медији, били чланови Хитлерове НСДАП, а отац провео у руском заробљеништву четири године.

Гаук је у свом говору, гдје је централни дио био сјећање на совјетске ратне заробљенике, подсјетио да је више од пет милиона војника било у њемачком заробљеништву и нагласио да је њихова судбина до данас у “сјенкама сјећања”.

Наводећи да је од 1941. до 1945. године око 5,3 милиона совјетских војника било у њемачком заробљеништву, Гаук је рекао да је знатно више од половине њих ту и окончало свој живот.

“Они су умирали од болести, глади и били убијани”, рекао је Гаук.

Подсјећајући да је страдало само три процента заробљеника западних сила, Гаук је рекао да је, међутим, у њемачким логорима изгубило животе на стотине хиљада заробљених Руса, Узбекистанаца, Туркемистанаца и других народа бившег СССР.

Гаук је поставио и питање зашто се у Њемачкој тако мало подсјећа на совјетске војнике, што је, како оцјењују медији, један од одлучујућих дијелова његовог говора поводом 70. годишњице завршетка Другог светског рата.

“Из различитих разлога та ужасна судбина совјетских ратних заробљеника у Њемачкој није никада на одговарајући начин дошла у свијест и она је до данас у сјенкама сјећања”, рекао је Гаук.

Он је, такође, рекао да би то могло имати везе са тим што су Нијемци у првим послијератним годинама мислили, прије свега, на своје пале и нестале и на заробљенике, који су дјелимично још до 1955. године били у совјетском заробљеништву.

Они, који су “гледали у страну, не желећи да се тога сјећају”, сматрали су се, касније, како је рекао Гаук, потврђеним кроз “окупаторску и експанзионистичку политику Совјетског Савеза” и стварање “комунистичке диктатуре”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.