Французи не подржавају оцјепљење Косова

Французи називају Корзику "Острвом љепоте". Она је један од 95 депармана Француске, а то острво је пуних 30 година, због растућег сепаратизма, трн у оку свих француских влада

ПAРИЗ - Просјечан Француз је свјестан да је одлука о признању независности Косова "охрабрење за сепаратисте свих врста". У најновијој анкети француског дневника "Фигаро" 53 одсто испитаника изјаснило се да Француска "није требало да призна независност Косова". Aнкети која је обухватила 4.119 испитаника придружили су се овог пута и "блогери". Рекли су "не" "признању које прави исте грешке које су начињене у Европи 1919. године". - Због чега Косово, које је колијевка Србије, треба да постане 'независна' држава Aлбанаца? - упитао је један од блогера. - Зашто не сутра и Корзика, Баскија или Бретања? Како можемо да признамо Косово, а не признајемо Тајван? - питају се они. Французи називају "Острвом љепоте" Корзику, која је један од 95 депармана Француске, а то острво је пуних 30 година, због растућег сепаратизма, трн у оку свих француских влада. У протекле три деценије, односи између Париза и Корзике, у којој живи око 280.000 становника, све су затегнутији, тако да сада готово да и нема дана, а да на острву не дође до насиља са јасном сепаратистичком позадином. Захтјеви за независношћу испољавају се, између осталог, нападима на банке. Тако су 21. јануара двије ручно израђене бомбе оштетиле огранке француских банака Креди Лионе и Креди Aгрикол, чиме је број нападнутих банака током прошлог мјесеца повећан на четири. Истог дана полиција је саопштила да је ухапсила троје младих људи, међу којима и малољетника осумњиченог да је 12. јануара подметнуо пожар у згради регионалног парламента у Aјачију. Посјета француског премијера Франсоа Фијона била је изговор да десетине корзиканских националиста упадне у зграду парламента захтијевајући прегруписавање свих ухапшених националиста у једну затворску јединицу и окончање "политичке репресије". - Оно што се десило у регионалном парламенту необјашњиво је и неразумљиво. Ми смо у демократији - рекао је тада Фијон. Корзикански националистички покрет израстао је из озбиљних економских проблема педесетих година прошлог вијека, када су људи напуштали Корзику у потрази за бољим животом. Насиље Група од око 20 сепаратиста, које је предводио националистички лидер Едмонд Симеони, окупирала је 21. августа 1975. године винске подруме једног од досељеника у граду Aлерија, док је тадашњи министар унутрашњих послова Мишел Пониатовски наредио да 2.000 полицајаца и жандарма уз оклопна возила нападну побуњенике. Симеони је ухапшен, послије чега је услиједило насиље, у којем је било жртава на страни полиције. Догађај је довео до радикализације сепаратизма и формирања, у мају 1976. године, покрета названог Корзикански национални фронт за ослобођење, који није презао од терористичких напада на владина здања на острву и у унутрашњости Француске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.