Француска у хаосу: Око 270 ухапшених, пожари и сукоби с полицијом (ВИДЕО)

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Танјуг/АП

ПАРИЗ - У градовима широм Француске данас, 17. октобра, је дошло до сукоба између полиције и демонстраната, а на улице су изашле десетине хиљада људи у оквиру протеста изазваних растућим трошковима живота и погоршањем јавних услуга који су међу најнасилнијим у тој земљи у посљедњих неколико година.

Протести широм Француске трају већ око мјесец дана, а и посљедњих дана достижу свој врхунац. Застрашујуће сцене најновијег снимка из Марсеља приказују огроман бунт који је ескалирао у физички сукоб демонстраната и полиције.

Шта се догодило на улицама Марсеља?Како се види на снимцима који круже мрежама на главном тргу се налази на стотине демонстраната који гађају полицију пројектилима и ватрометом, на шта су полицијске снаге узвратиле сузавцем. На другом снимку види се и како пламен гута зграду туристичког бироа, преноси Телеграф.рс

Колико је људи ухапшено током протеста у Француској?Министарство унутрашњих послова саопштило је да је до средине поподнева ухапшено око 270 људи након насилних инцидената у којима су учествовале особе са капуљачама, између осталог у Паризу, Марсељу на југу, Рену на сјеверозападу, Тулузу на југозападу и Анжеу на западу земље, преноси Фигаро.

"Такве радње укључују покушаје пљачке, сукобе са снагама реда, паљење градског мобилијара, као и нападе на институције власти и медијске куће”, наводи се у саопштењу, у којем се за немире окривљује "ултраљевица".

 Ватрогасци се сада боре са посљедицама протеста који је прерастао у потпуно разарање, на улицама су аутомобили који горе у пламену, а један од најпрепознатљивијих тргова постао је поприште подметнутих пожара и уличних борби.

У центру Париза било је примјетно велико присуство полиције, посебно у близини знаменитости као што су Јелисејска поља и Тријумфална капија, које су биле искључене из рута двију одобрених демонстрација. 

Демонстранти у флуоресцентним прслуцима блокирали су улице, што подсјећа на покрет „Жути прслуци” који је обиљежио претходни мандат предсједника Емануела Макрона.

У Бордоу, пола сата након почетка демонстрација, полицији је стигло појачање и покушало да растјера неке од демонстраната, а на барикадама и у уличним жардињерама појавила се ватра и на лице мјеста су изашле ватрогасне екипе.

Зашто су демонстранти упали у градску скупштину Марсеља?
Неколико десетина демонстраната данас је накратко ушло у предворје градске скупштине у Марсељу након што су насилно отворили врата узвикујући “"Ово је револуција, заузимамо Бастиљу", а полиција је растјерала демонстранте и заузела положај испред зграде како би им онемогућила приступ.Претходно је нападнута и полицијска станица у Марсељу, на којој су разбијени прозори, а у унутрашњост су бачене димне бомбе.

Како су почели масовни протести у Француској?
Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза Кретају, а повод су били катастрофални услови у просвјети – хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене, оронуле школске зграде.

Током наредних седмица, протести су радикализовали и проширили на средње школе и факултете широм земље, праћени масовним блокадама и сукобима са полицијом.

Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета „Жути прслуци“, а првобитним захтјевима за реформу образовања прикључили и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цијена горива и владиних мјера штедње.Подсјетимо, протести су првобитно кренули као локални бунт ученика и просвјетних радника, али су у међувремену ескалирали у масовне националне демонстрације проширивши се на градове широм Француске.

Шта траже ученици и остали демонстранти?
Ученици траже више наставника, боље финансирање школа и рјешавање проблема претрпаних одјељења и дотрајалих школских објеката, као и промјене због дугог радног времена и притиска који прате универзитетски систем за упис Парцоурсуп.Протестни покрет углавном чине средњошколци узраста од 15 до 18 година, док су им се у појединим градовима придружили и студенти.

Иако се већина захтјева односи на образовање, поједине демонстрације прерасле су у сукобе, вандализам и подметање пожара.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.

Најновије вијести из рубрике