Фото: Tanjug
ПАРИЗ - У градовима широм Француске данас је дошло до сукоба између полиције и демонстраната, а на улице су изашле десетине хиљада људи у оквиру протеста изазваних растућим трошковима живота и погоршањем јавних услуга који су међу најнасилнијим у тој земљи у посљедњих неколико година.
Министарство унутрашњих послова саопштило је да је до средине послијеподнева ухапшено око 270 људи након насилних инцидената у којима су учествовала лица са капуљачама, између осталог у Паризу, Марсеју на југу, Рену на сјеверозападу, Тулузу на југозападу и Анжеу на западу земље, преноси Фигаро.
„Такве радње укључују покушаје пљачке, сукобе са снагама реда, паљење градског мобилијара, као и нападе на институције власти и медијске куће”, наводи се у саопштењу, у којем се за немире окривљује „ултралевица”.
У центру Париза било је примјетно велико присуство полиције, посебно у близини знаменитости као што су Јелисејска поља и Тријумфална капија, које су биле искључене из рута двије одобрене демонстрације. Демонстранти у флуоресцентним прслуцима блокирали су улице, што подсјећа на покрет „Жути прслуци” који је обиљежио претходни мандат предсједника Емануела Макрона.
У Бордоу, пола сата након почетка демонстрација, полицији је стигло појачање и покушало да растјера неке од демонстраната, а на барикадама и у уличним жардињерама појавила се ватра и на лице мјеста изашле су ватрогасне екипе.
Неколико десетина демонстраната данас је накратко ушло у предворје градске скупштине у Марсеју након што су насилно отворили врата узвикујући: „Ово је револуција, заузимамо Бастиљу”, а полиција је растјерала демонстранте и заузела положај испред зграде како би им онемогућила приступ.
Претходно је нападнута и полицијска станица у Марсеју, на којој су разбијени прозори, а у унутрашњост су бачене димне бомбе.
Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза, Кретају, а повод су били катастрофални услови у просвјети – хроничан недостатак професора, претрпане учионице и запуштене, оронуле школске зграде.
Током наредних недјеља, протести су се радикализовали и проширили на средње школе и факултете широм земље, праћени масовним блокадама и сукобима са полицијом.
Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета „Жути прслуци”, а првобитним захтјевима за реформу образовања придружили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цијена горива и владиних мјера штедње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.