Француска полиција покренула истрагу због мисе у част Петена

ВЕРДЕН – Тужилаштво у Вердену отворило је истрагу за негирање злочина против човјечности против предсједника Удружења за одбрану сјећања на маршала Филипа Петена (AДМП), након мисе одржане у суботу у Вердену на југоистоку Француске, у част бившег војсковође и предсједника Француске који је током Другог свјетског рата сарађивао са нацистичком Њемачком, јавио је Танјуг.

Пријава се посебно односи на предсједника удружења, Жака Бонкампена, који је послије мисе изјавио да је Филип Петен био „први француски отпор”, навела је тужитељка Делфин Монкуи, преноси Фигаро.

Истрага је покренута и против свештеника који је служио мису.

Испред цркве Светог Јована Крститеља у којој је одржан обред окупило се стотинак демонстраната који су скандирали „Нема фашиста у Вердену”.

Демонстранте испред цркве надгледали су полиција и жандармерија, а власти су предузеле мјере како би спријечиле сукобе између њих и учесника комеморативног скупа.

Градоначелник Вердена Самјуел Азар, који је претходно покушао да забрани овај догађај због страха од нарушавања јавног реда, изразио је дубоко незадовољство због одржавања церемоније.

Он је истакао да је „неприхватљиво” да се у Вердену, граду познатом по борбама у Првом свјетском рату, ода почаст Петену, који је, како је навео, одговоран за злочине током нацистичке окупације Француске.

„Петен је антитеза људскости”, рекао је Азар и одбацио сваки покушај „рехабилитације овог историјског лика”.

Министар унутрашњих послова Француске Лоран Нјуњез осудио је покушај рехабилитације Петена, наглашавајући да је „његово име повезано са колаборацијом и систематским насиљем”.

Префект округа Меза Гзавије Делару најавио је да ће поднијети двије пријаве јавном тужиоцу у Стразбуру на основу члана 40 француског Законика о кривичном поступку. Прва пријава односи се на ревизионистичке изјаве предсједника AДМП-а Жака Бонкомпена, који је покушао да минимизира одговорност Петена за депортацију Јевреја.

Друга пријава односи се на могуће кршење Закона из 1905. године, који забрањује политичке говоре у црквеним обредима.

Мису је одобрио надбискуп те области, али је она изазвала оштре реакције и међу локалним становништвом због злочина Вишијевског режима, који је установио Петен од јула 1940. до августа 1944, након пораза Француске од нацистичке Њемачке током Другог свјетског рата.

Вишијевска Француска имала је судску и законодавну власт и у сјеверном дијелу Француске, коју је окупирао њемачки Вермахт, и у неокупираној јужној слободној зони, гдје се налазио и административни центар – Виши.

Петен и режим у Вишију добровољно су сарађивали са нацистичком Њемачком, а француска полиција је организовала рације за заробљавање Јевреја и других непожељних особа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.