Француска: До 12 часова гласало 21,6 одсто становника

Париз - У првом кругу парламентарних избора који се одржавају у Француској, до 12 часова на биралишта је изашло 21,06 одсто гласача, преносе агенције.

То је нешто мање него прије пет година, када је до 12 часова гласало 22,56 одсто Француза, саопштило је министарство унутрашњих послова.

У првом кругу предсједничких избора, 22. априла, на биралишта је до подне изашло 28,29 одсто гласача, што је знатно више у поређењу са данашњом стопом излазности, закључује министарство, наводећи да је толика разлика у односу на одзив приликом гласања за предсједника државе уобичајена.

У Француској се данас одржава први круг парламентарних избора, а мјесец дана по доласку социјалистичког предсједника Франсоаа Оланда у Јелисејску палату, фаворит је љевица.

Гласање је почело у осам часова по локалном времену, а биралишта ће бити затворена у 20 часова, када ће рани резултати показати да ли су тачна предвиђања о побједи социјалиста и њихових савезника.

Оланду ће предност у изборима за 577-члану Народну скупштину, нижи дом Парламента Француске, вјероватно обезбиједити обећања да ће покушати да опорави француску економију, смањи незапосленост и избјегне буџетске резове и кризу у стилу Грчке.

Послије првог круга гласања, Французи ће на биралишта поново изаћи за седам дана, 17. јуна, истог дана када ће и у Грчкој бити одржани парламентарни избори.

Оланд је на предсједничким изборима прошлог мјесеца побиједио Николу Саркозија, чије су строге мјере штедње изазвале бијес Француза.

Међутим, његова Унија за народни покрет и даље је већинска у парламенту.

Уколико би Саркозијева партија задржала контролу над парламентом, мјесто премијера би такође припало конзервативцу па би Оланд морао да током цијелог мандата сарађује са конзервативним премијером и владом.

Француски сенат, горњи дом парламента, већ је под контролом љевице.

Љевичарски Либерасион оцјењује да су избори у ствари “трећи круг предсједничких избора” јер је питање да ли ће социјалисти успјети да освоје већину у Парламенту или ће морати да потраже подршку еколога, чак и радикалне љевице.

Истраживања јавног мњења показују да би социјалисти и њихови савезници могли да добију око 32 осто гласова, еколози око нешто више од пет одсто, док би радикална љевица могла да освоји до осам одсто гласова.

За десницу би гласало између 33,5 и 35 одсто бирача, а за екстремну десницу између 15 и 16 одсто Француза с правом гласа.

Екстремно десничарска, националистичка странка Национални фронт, чији је кандидат Марин Ле Пен на предсједничким изборима освојила 17,9 одсто гласова, нада се да ће се послије 15 година вратити у Парламент и постати “права опозиција” љевичарским властима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.