Фламанци и Вавилонци ријешили спор након 50 година

Агенције
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Фламанци и Вавилонци ријешили спор након 50 година

Брисел - Двије највеће етничке заједнице у Белгији, Фламанска и Франкофонска, након 50 година ријешиле су проблем двојезичних општина око Брисела, познатог као BHV или Брисел-Хал-Вилворде.

Белгијске партије из Фламанске и Франкофонске етничке заједнице постигле су договор о принципу по којем ће се гласати у прстену општина око Брисела.

Договор углавном погодује фламанској страни, али и Франкофони су добили частан излаз, јавио је дописник Срне из Брисела.

Гледано дугорочно политички, Франкофони могу бити задовољни, јер сад постоје много веће шансе за очување Белгије као државе, а Фламанци су задовољни јер су остварили свој 50 година стар захтјев.

Белгијски премијер Елио ди Рупо рекао је да су овим чином гласања белгијске партије показале да има будућности за Белгију, као и да је његова земља рјешењем овог проблема поново стекла кредибилитет на међународној сцени.

Двије етничке заједнице спориле су се о прстену општина око Брисела, од мјеста Хал до мјеста Вилворде, због чега се проблем и називао према првим словима BHV.

Ове општине номинално су фламанске, а према уставној подјели из 1962. године, у фламанским општинама на изборима смију се презентовати и може се гласати само за фламанске кандидате. Исто тако, у франкофонским општинама презентују се и бирају само Франкофони Валонци. Једини изузетак је двојезични Брисел, гдје су политички равноправне и фламанске и франкофонске партије.

Кад је Белгија 1962. године подијељена у етничке заједнице, договорено је да Брисел неће расти више од 19 историјских општина које чине град. Фламанци су тражили ограничење раста Брисела, јер је главни град због интернационалних институција и других разлога све више био франкофонски, иако се налази усред Фландрије и иако је историјски био фламански.

Међутим, градско, франкофонско становништво, ипак се преливало на спољне општине, на прстен око Брисела, што је изазвало велико незадовољство Фламанаца који су то доживјели као пузајућу франкофонизацију.

Франкофони су у прстену око Брисела имали шест “општина са погодностима”, у којима су могли бирати кандидате из франкофонских политичких партија и у званичној комуникацији користити Француски језик.

Уставни суд Белгије пресудио је 2003. године у корист Фламанаца, али тек сада франкофонска страна одустала је од “повластица” у шест општина. Франкофони који тамо живе добили су права да на изборима, уз фламанску листу, такође, гласају за листе града Брисела, гдје имају већи избор политичког и етничког спектра.

Осим овога, изгласан је и пакет других закона који јасније дефинишу односе двије етничке заједнице у Белгији.

Сви посланици обје етничке заједнице присуствовали су овом историјском гласању. Против су гласали крајње десни Вламс Беланг, али и велика фламанска народњачка и националистичка странка, Н-Ва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.