ФАО: Свјетске цијене хране у паду шести мјесец заредом

РИМ – Индекс глобалних цијена прехрамбених производа пао је у септембру 2022. шести мјесец заредом усљед оштрог пада котација биљних уља, који је више него компензовао раст цијена житарица, наводи се у извјештају који је данас објавила Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

ФАО-в индекс цијена хране, који прати мјесечне промјене међународних цијена корпе прехрамбених производа којима се обично тргује, износио је у септембру у просјеку 136,3 поена, и нижи је за 1,1 одсто него у августу, али је за 5,5 процената виши у односу на годину дана раније.

До пада индекса су довеле цијене биљних уља, које су потонуле за 6,6 одсто у септембру на најнижи ниво од фебруара 2021. На глобалним тржиштима су појефитинили палмино, сојино, сунцокретово и репичино уље.

Ситуација с великим залихама палминог уља која се наставља подудара са сезонским растом производње у југоисточној Азији, гурнула је цијене ове робе наниже. Већа извозна доступност сојиног уља у Аргентини, повећана понуда сунцокретовог уља из црноморског региона и појефтињење сирове нафте такође су допринијели паду овог подиндекса.

Насупрот томе, котације житарица су порасле за 1,5 одсто у односу на август.

Међународне цијене пшенице су ојачале за 2,2 одсто због суше у Аргентини и САД, док су свјетске цене кукуруза углавном остале стабилне, пошто је јак долар дјеловао као противтежа притиску од погоршаних изгледа понуде везаних за нижу производњу у Америци и Европској унији. Цухена пиринча порасла је за 2,2 процента, углавном као одговор на промјене извозне политике у Индији.

Цијене млијечних производа су склизнуле за 0,6 процената на мјесечном нивоу, што је у великој мјери одраз слабљења евра према долару, заједно са неизвјесностима на тржишту и тмурним изгледима глобалног економског раста.

Глобалне котације меса су опале за 0,5 одсто. Свјетске цијене говеђег меса пале су под утицајем високе извозне доступности из Бразила и повећаног клања говеда у неким земљама произвођачима, док су цијене живинског меса пале због смањене потражње за увозом. Насупрот томе, цијене свињског меса су порасле због мање понуде свиња за клање у Европској унији.

Шећер је на глобалним тржиштима појефтинио за 0,7 одсто у септембру, углавном због добрих прогноза производње у Бразилу, нижих цијена етанола и валутних кретања.

ФАО је данас такође објавио најновији преглед понуде и потражње житарица, у којем је додатно снизио прогнозу глобалне производње житарица за 2022. годину на 2.768 милиона тона, што је за 1,7 одсто испод резултата из 2021.

Свјетска производња крупних житарица предвиђа се на 1.468 милиона тона, што је пад од 2,8 одсто у односу на прошлу годину, углавном због неповољних услова усјева у Сједињеним Државама.

Процјењује се да ће свјетска производња пиринча износити 512,8 милиона тона, што је 2,4 процента мање у односу на историјски максимум постигнут 2021, али је ипак и даље натпросјечан род.

ФАО је подигао прогнозу глобалне производње пшенице на 787,2 милиона тона, што је 1,0 одсто више у односу на 2021. годину, због приноса који су бољи од очекиваних у Европској унији и Руској Федерацији.

Такође предвиђа да ће свјетска потрошња житарица током 2022/23. године опасти за 0,5 одсто у односу на претходну сезону, на 2 784 милиона тона, при чему је тај пад углавном одраз мање употребе сточне хране.

У новом извјештају, ФАО процхењује да ће свхетске залихе житарица на крају сезоне 2023. бити за 1,6 одсто испод нивоа на почетку сезоне, и да ће износити 848 милиона тона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.