Европске безбједносне службе страхују од сценарија након окончања рата на истоку Европе

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Глас Српске

БРИСЕЛ - Оружје увијек нађе свој пут, попут воде. Овако војни аналитичари описују све израженије страхове европских безбједносних служби да би окончање рата у Украјини могло отворити нови безбједносни изазов за Европу - раст илегалне трговине оружјем.

  • Европске безбједносне службе страхују да би након завршетка рата у Украјини могло доћи до пораста илегалне трговине оружјем у Европи.
  • Замјеник директора Фронтекса Ларс Гердес упозорио је да постоји „висок и реалан ризик“ да украјинско оружје заврши на европском црном тржишту.
  • Као могући сценарио наводи се ситуација слична након распада Југославије, када је оружје са ратишта годинама доспијевало у криминалне мреже широм Европе.
  • Руски извори тврде да постоји ризик да западно оружје из Украјине преко Балкана и Источне Европе буде прокријумчарено ка ЕУ, Африци и Блиском истоку.
  • Европол процјењује да би у Украјини након рата могле остати велике количине оружја, муниције и експлозива, што представља безбједносни ризик.
  • Током 2025. године у Европи су разбијене више мрежа трговине оружјем повезаних са криминалним групама у западној Европи.

На могуће посљедице недавно је упозорио и замјеник директора европске агенције за заштиту граница Фронтекс Ларс Гердес, који је навео да постоји "висок и реалан ризик" да би оружје из Украјине, у случају прекида ватре или мировног споразума са Русијом, могло завршити на европском црном тржишту. Према његовим ријечима, Европа би се могла суочити са сценаријем сличним оном након распада Југославије, када су велике количине оружја са ратишта годинама циркулисале кроз криминалне мреже широм континента.

Након ратова деведесетих, на простору бивше Југославије остале су огромне количине оружја - од аутоматских пушака и снајпера до мина и експлозива. Велики дио тог арсенала завршио је у рукама организованих криминалних група које су временом изградиле стабилне шверцерске канале ка западној Европи. Ти канали постали су дио шире криминалне инфраструктуре. Оружје са Балкана годинама је коришћено у обрачунима мафијашких кланова у Италији, Холандији и Белгији, али и у појединим терористичким нападима. Један од најпознатијих примјера јесте случај Париза 2015. године, када је утврђено да су нападачи користили пушке произведене у бившој Југославији.
Са друге стране, руски медији и званичници већ дуже вријеме тврде да постоји ризик да западно оружје испоручено Украјини заврши на црном тржишту. Према тим наводима, дио наоружања могао би се преко криминалних канала у Источној Европи и на Балкану даље дистрибуисати ка Европској унији, Африци и Блиском истоку.

Руске новинске агенције, укључујући "Известију", писале су да су Молдавија, Румунија, Бугарска и Албанија потенцијалне транзитне тачке за шверц оружја из Украјине, док се дио извора у руским безбједносним структурама позива на појачано присуство организованог криминала у тим ланцима.
Декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин оцјењује да је сценарио ширења украјинског оружја реалан, јер већ постоје развијени илегални канали.

- Од почетка рата у Украјини безбједносне службе упозоравају на постојање канала за кријумчарење оружја које долази са Запада - каже Жупљанин.

Он додаје да постоји реална опасност да дио тог наоружања заврши на Балкану, али и да је могуће да је дио тог оружја већ стигао у регион, укључујући Косово и БиХ, и да се налази у рукама разних криминалних и терористичких структура.

- На простору Балкана постоји већи број терористичких група, укључујући и такозване "спаваче". У БиХ деценијама дјелују и идеолошки екстремне структуре попут Муслиманског братства, које су у појединим државама означене као велика безбједносна пријетња. Наше агенције требало би много озбиљније да се позабаве овим питањем - наводи Жупљанин.

Безбједносне процјене Европола указују да би након рата у Украјини могле остати велике количине оружја, муниције и експлозива, уз велики број људи без економске перспективе. Та комбинација представља исту матрицу која је након балканских ратова створила услове за експанзију криминалних мрежа. Додатни ризик представља и огромна количина модерног западног наоружања која је током рата испоручена Украјини.

Европол је још 2022. упозоравао на могућност да дио тог оружја заврши на црном тржишту, иако до сада није потврђен масовни шверц. Током 2025. године европске службе разбиле су више мрежа трговине оружјем које су снабдијевале криминалне групе у Француској и западној Европи. 

Истовремено, украјинске власти су више пута пријављивале случајеве продаје такозваног трофејног оружја са фронта. У једној од операција ухапшено је 17 особа које су покушале да продају аутоматско оружје, мине и експлозив. Према оцјенама појединих аналитичара, Европа се, стога, не припрема само за крај рата у Украјини, већ и за посљедице које би могле трајати дуже од самог сукоба, јер све чешће се отвара питање да ли ће мир значити стабилизацију или почетак нове фазе нестабилности.

ПРОЈЕКАТ "ТРИДЕНТ"

Поједине државе Европске уније већ јачају контроле својих граница. Пољска је покренула пројекат "Тридент", који укључује савремене системе за детекцију оружја, дронове за надзор и додатну обуку граничних служби. Посебна пажња усмјерена је на источне границе ЕУ - према Украјини, односно ка Пољској, Словачкој, Мађарској и Румунији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.