Европска комисија позвала грађане да се припреме за преживљавање у кризним ситуацијама

БРИСЕЛ - Европска комисија представила је нове смјернице којима позива грађане Европске уније да се боље припреме за ванредне ситуације и катастрофе. Препоруке укључују припрему залиха хране, воде и основних потрепштина довољних за преживљавање током прва три дана, док не стигне организована помоћ надлежних служби.

Смјернице је на Европском форуму цивилне заштите у Бриселу представила европска комесарка за приправност и управљање кризама Хаџа Лахбиб.

Истакла је да су у кризним ситуацијама први часови од пресудног значаја и да сваки грађанин мора знати како да заштити своју породицу и помогне другима. Нагласила је да припрема почиње у сопственим домовима, школама и локалним заједницама.
Руксак за евакуацију и залихе за 72 часа
Главни нагласак препорука стављен је на самостално преживљавање током прва три дана кризе.

Европска комисија савјетује грађанима да у домаћинствима имају припремљене основне залихе, као и унапријед спаковану торбу или руксак за хитне случајеве, са најнеопходнијим стварима у случају брзе евакуације.

Циљ је да грађани могу задовољити основне потребе док се систем помоћи у потпуности не успостави на терену.

Осим залиха за домаћинства, смјернице обухватају још три кључне области: увођење едукације о кризним ситуацијама у вртиће и основне школе кроз активности прилагођене узрасту дјеце, без изазивања страха, затим посебне мјере заштите за лица са инвалидитетом, како нико не би остао запостављен, те јасније и брже информисање јавности о опасностима.
Од 2027. године Европски дан приправности
Европска комисија предложила је и увођење званичног Европског дана приправности, који би се сваке године обиљежавао 23. октобра, почевши од 2027. године.

Тај датум одабран је јер означава оснивање европског Механизма цивилне заштите 2001. године, а циљ је подстицање грађана и локалних власти на редовне вјежбе и подизање свијести о потенцијалним опасностима.

Приједлог је проистекао и из препорука панела европских грађана, у којем је 150 становника из свих држава чланица ЕУ затражило веће укључивање јавности у системе заштите и спасавања.
Провјере спремности служби цивилне заштите
Уз упутства за грађане, Брисел је донио и препоруке за државе чланице о спровођењу редовних тестова отпорности на кризе и изради планова за континуитет рада.

Од националних центара цивилне заштите тражи се да обезбиједе несметан рад и координацију помоћи 24 часа дневно, чак и у условима озбиљних поремећаја, попут нестанка електричне енергије, прекида комуникационих мрежа или сајбер напада.

Иако нове смјернице нису правно обавезујуће, оне представљају важан дио шире европске стратегије за јачање отпорности на кризе.

Стратегија се заснива на прошлогодишњем извјештају бившег финског предсједника Саулија Нинистеа, у којем је упозорено да Европа, због све чешћих климатских непогода и геополитичких пријетњи, мора развијати културу спремности на кризне ситуације у свим дијеловима друштва, пише Индекс.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.