Европљани све скептичнији према америчкој заштити

БРИСЕЛ - Европљани све више желе да се ослоне на себе, а не на Сједињене Америчке Државе када је ријеч о одбрани, али постоје озбиљне сумње да ли је то могуће, показују резултати анкета компаније „Паблик Ферст“ у сарадњи са порталoм „Политико“, спроведене у јуну у 24 земље Европске уније.

Истраживање је показало да би за 40 одсто испитаника било прихватљиво да се њихова земља ослони на Европу када је ријеч о војној помоћи, док је само 14 одсто било отворено за помоћ земаља ван Европе, попут САД.

„Европљани се осјећају мање безбједно и вјерују да су САД мање поуздане. Да ли то подразумијева и спремност да се суоче са неким од акутних компромиса које ће подразумијевати аутономнију европску одбрану, а посебно потребу за већим инвестицијама које нису нужно усмјерене на фирме у њиховој земљи, остаје отворено питање“, рекао је директор компаније „Паблик Ферст“ Ананд Менон.

Грађани ЕУ подијељени су, међутим, око питања способности Европе да их брани, при чему је 41 одсто рекло да је спремна за то, док је 43 одсто рекло да није.

Постоје још веће сумње у вези са националном одбраном, гдје 58 одсто испитаника сматра да њихова земља није спремна да се брани, а само 27 одсто мисли да јесте.

Анкета долази у тренутку када администрација предсједника САД Доналда Трампа доводи у питање гаранцију колективне одбране НАТО-а, пријети да ће анектирати данску територију Гренланд и истовремено смањује обим америчких војних средстава доступних НАТО-у и повлачи дио трупа из Њемачке.

Према Члану 5 НАТО-а, све 32 чланице, укључујући САД и Канаду, обавезане су да одговоре ако нека чланица буде нападнута.

Истовремено, многи високи обавјештајни и војни званичници страхују да би Русија могла да нападне неку европску земљу до краја деценије.

Бијела кућа врши притисак на европске земље да потроше више на одбрану, а то ће вјероватно бити тема на самиту НАТО-а сљедеће недјеље у Анкари, као и да преузму већи дио конвенционалног одбрамбеног терета континента, наводи „Политико“.

Упркос сумњама у посвећеност САД, већина европских земаља и даље купује кључне системе наоружања од Америке и ослања се на кључне америчке капацитете попут обавјештајних података, свемирских средстава и снабдијевања горивом у ваздуху.

Међутим, 46 одсто испитаника сложило се да европске земље треба да производе сопствену одбрамбену опрему, чак и ако то повећава трошкове.

Становници земаља на првој линији фронта близу Русије, укључујући балтичке државе, Румунију и Бугарску, су међу онима који су изразили највеће сумње у своју способност да се бране без спољне помоћи.

Владе тих земаља снажно подржавају НАТО и већина жели да САД задрже трупе у Европи.

Финска је била изузетак, са великом већином од 76 одсто анкетираних који су увјерени да је њихова земља спремна да се брани.

Финска, нова чланица НАТО-а, има снажан програм регрутовања и добро наоружану војску која се обучава за руски напад.

У 18 земаља, већина испитаника је рекла да је у реду да се њихова земља ослања на Европу како би осигурала довољно јаку војску за одбијање напада.

Финска, Француска, Пољска, Бугарска, Румунија и Грчка биле су једине земље у којима је већина испитаника рекла да би њихове земље требало да буду у стању да се боре саме.

Европска унија има ограничене одбрамбене моћи, али блок покушава да наведе земље чланице да финансирају и заједнички купују оружје како би превазишла фрагментацију у војној индустрији.

Постоје приче о евентуалном стварању европске војске, али таква перспектива је веома далека, ако се уопште догоди, наводи „Политико“.

Програми које финансира ЕУ, као што је програм SAFE кредита за оружје од 150 милијарди евра, ограничавају учешће земаља које нису чланице Уније, због чега САД негодују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.