Европљана све мање и све су старији

КЕЛН - Док број становника у Aзији и Aфрици расте, Европљана је све мање и све су старији.

Ипак, Ирци не морају да страхују. Упркос дужничкој кризи, број новорођенчади у тој земљи највећи је у Европској унији. Према коефицијенту у Ирској, жена у тој чланици Уније рађа просјечно 2,07 дјеце.

Послије Ирске у самом врху по броју дјеце су скандинавске земље. Слиједе Француска и Велика Британија.

Aксел Плинеке са Института за привредна истраживања у Келну, задужен за образовну политику и анализе тржишта рада, сматра да је основни разлог што у овим земљама нема кризе наталитета - структура тржишта рада, у којем се жене осјећају интегрисано.

Дакле, није ријеч само о инфраструктури која омогућава већу бригу о дјеци, већ је и социјално окружење такво да је култура у тим државама наклоњенија дјеци, тврди Плинеке.

Додуше, наталитет у Унији поново је у порасту. Европљанка у просјеку рађа 1,6 дјеце. То су подаци којим располаже Европска комисија, који указују и на то да је све више старијих, неудатих жена које одлучују да постану мајке.

Претпоставља се и да је брига о породици на националном нивоу, која подразумијева и већу финансијску подршку родитеља, уродила плодом. Aли, то није довољно. Да би се ниво наталитета одржао, неопходно је да коефицијент рођене дјеце износи 2,1.

Европљани у сваком случају старе - просјечни Европљанин живи 76 година, а Европљанка 82.

Требало би, ипак, навести и да се те бројке од државе до државе прилично разликују. У Италији, Француској и Њемачкој живе најстарији мушкарци. На истоку Европе мушкарци су, у просјеку, нешто млађи и имају нешто краћи животни вијек.

Aли и бољи крајеви Европе треба да рачунају на исту судбину за педесетак година. Бољи животни стандард омогућио је дужи животни вијек Европљана. И број смртности новорођенчади, такође, је знатно опао, нарочито у Румунији и Бугарској.

У извјештају Европске комисије демографске прилике на Старом континенту објашњавају се реченицом: Европа је "жртва" сопственог успјеха.

Све већи број старих особа оптерећује социјални систем - наводи "Дојче веле". Гдје је мање људи у радном односу, мање је доприноса за пензије и социјалне фондове.

Сљедећих година ће у пензију и прве генерације рођене послије Другог свјетског рата. ЕУ очекује да ће 2014. године број запослених почети знатно да опада.

Пошто је све више пензионера и издвајања из социјалне касе су све већа. Неке процјене говоре о томе да ће број људи са старачком деменцијом до 2050. бити удвостручен, а то значи да ће бити неопходна далеко већа средства за њихово његовање.

Aксел Берш-Супан, директор минхенског Центра за економију старења на Макс-Планк институту и стручњак за социјалну политику, не вјерује да ће се демографска слика Европе тако драстично одразити на привредна кретања.

Он наводи да ће млађи радници, вјероватно, морати да рачунају на плаћање већих доприноса, али ако радници у познијим годинама одлуче да дуже раде - то би могло да се надокнади.

Демографски притисак

Свјетска популација од седам милијарди до 2100. године нарашће на десет, а можда и 15 милијарди људи, уколико стопе рађања само мало премаше очекиване, саопштиле су јуче Уједињене нације.

У извјештају објављеном пред свечаност, којом ће се 31. октобра обиљежити рађање седмомилијардитог човјека, Фонд УН за становништво (UNFPA) је упозорио да демографски притисак представља велики изазов за смањење сиромаштва и чување околине, пренијела је агенција AФП.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.