Европа се смањује: Ево колико ћемо становника имати 2100. године

Популација Европе у сталном је порасту посљедњих година, али ускоро ће доћи до врхунца, а затим и до опадања, пише Де Локал.

Илон Маск недавно је твитао “Италија нестаје!” на вијест да је стопа наталитета у земљи на историјском ниском нивоу, док је смртност и даље висока.

Смањење становништва

Дана 1. јануара 2023., становништво Италије је износило 58,85 милиона, 179.000 мање него претходне године, упркос повећању броја становника рођених у иностранству за 20.000. У 2022. години у земљи је забиљежено мање од 7 новорођенчади и више од 12 умрлих на 1.000 становника.

Међутим, број 100-годишњака достигао је скоро 22.000, што је повећање од преко 2.000 у односу на 2021. и највиши ниво икада, према националном статистичком уреду Истат.

Смањење и старење становништва није само италијански тренд. Предвиђа се да ће број становника у Европској унији до 2100. године пасти за 27,3 милиона, или 6 одсто, у односу на 2022. годину, показују најновији подаци статистичког уреда ЕУ Еуростат.

Становништво ЕУ, 451 милион на дан 1. јануара 2023., константно расте посљедњих деценија због повећања очекиваног животног вијека и позитивне нето миграције (више људи долази у ЕУ него што одлази).

Очекује се да ће се то наставити, иако споријим темпом, до 2029. године, када ће почети да опада. У неким земљама ЕУ пад ће се десити раније, док ће у другим бити видљив тек касније.

Краткорочни пораст становништва

Популација ЕУ је већ опала 2020. и 2021. због додатних 1,2 милиона смртних случајева повезаних с пандемијом КОВИД-19. 2022. је дошло до опоравка, такође због доласка скоро 4 милиона избјеглица из Украјине.

На основу претпоставки везаних за наталитет, морталитет и миграцијске трендове, Еуростат предвиђа да ће популација ЕУ достићи врхунац на око 453 милиона људи 2025. године, а затим полако опадати и достићи 420 милиона 2100. године.

У Италији је становништво већ почело да опада и очекује се да ће пасти са 59 милиона у 2022. на 50,1 милион у 2100. години (-15 процената). За Шпанију ће пад бити са 47,4 на 45,1 милион (-5 одсто) након врхунца од 50,5 милиона 2045. године.

Међутим, највећи пад предвиђа се за Латвију (-38 одсто), Литванију (-37 одсто) и Грчку (-31 одсто).

С друге стране, Луксембург, Малта, Шведска, Ирска, Кипар, Белгија, Аустрија, Данска, Холандија и Њемачка ће до 2100. године имати пораст становништва.

Предвиђено је да ће број становника порасти са 10,4 на 13,2 милиона (+27 процената) за Шведску и са 8,9 на 9,5 милиона (+6 процената) за Аустрију. Очекује се да ће се становништво Данске повећати са 5,8 на 6,1 милион (+4 процента), али ће бити у паду од 2075. Њемачка ће такође доживјети раст становништва, са 83,2 у 2022. на 84,1 милион (+1 одсто) у 2100. години, након врхунац од 85,2 милиона у 2030.

За Француску ће популација остати око 68 милиона након што ће достићи 70,7 милиона око 2045. године.

Становништво Норвешке и Швајцарске, које нису у ЕУ, такође ће доживјети велики пораст, са 5,4 на 6,7 милиона (+24 одсто) и са 8,7 на 10,1 милиона (+15 одсто) у 2100. години у односу на 2022. годину.

Ове пројекције “имају дуг временски хоризонт, што значи да што се више удаљавамо од прве посматране године (2022.), то више опада њихова тачност”, рекао је портпарол Европске комисије за The Local.

- У принципу, плодност и миграције су главне детерминанте промјене становништва. Подаци указују на континуирани пад укупне стопе фертилитета за готово све земље ЕУ у посљедњих неколико деценија и на велику волатилност миграција, посебно због ситуације у Сирији и Украјини - додао је.

За Италију и Шпанију, “пад треба посматрати као резултат укупног фертилитета, морталитета и миграцијских трендова. Континуирано опадајућа стопа фертилитета у прошлости и висока волатилност миграција за двије земље играју кључну улогу у пројектованим резултатима”, наставио је портпарол.

- За земље са пројектованим порастом становништва, објашњење је опет у комбинованом утјецају фертилитета, морталитета и миграцијских трендова. Резултат за Њемачку, која има велики миграцијски прилив, посебно је вођен претпоставком о повећању наталитета - рекао је.

Мање младих, више старијих

Истовремено, предвиђа се да ће удио дјеце и младих (узраста од 0 до 19 година) у укупној популацији пасти са 20 одсто у 2022. на 18 одсто до краја стољећа. Ова пројекција се односи на све земље, осим Њемачке, гдје би се удио младих требао повећати са 18,6 одсто у 2022. на 19,5 одсто у 2100. години.

Очекује се и пад удјела радно способног становништва (20-64 године), са 59 одсто у 2022. на 50 одсто у 2100. години, при чему ће све наше земље бити погођене.

С друге стране, предвиђа се повећање удјела људи старијих од 65 година. Конкретно, предвиђа се више него удвостручење удјела оних који имају 80 и више година, са 6 одсто на 15 одсто укупне популације. У Италији и Шпанији то ће достићи 16 одсто, док ће у осталим земљама тај удио бити око 13-14 одсто.

Процват 100-годишњака

Најупечатљивији тренд, међутим, односи се на људе за које се предвиђа да ће постати старији од 100 година до 2100. Очекује се да ће се њихов укупан број повећати више од 14 пута, са 126.056 у 2022. на 1,8 милиона у 2100. Од тога, више од 1,3 милиона ће бити жене.

У Данској се очекује да ће се број стогодишњака повећати са 1.220 у 2022. на 24.004 у 2100. години; у Њемачкој са 23.513 на 318.927; у Шпанији са 14.288 на 244.341; у Француској са 29.209 на 313.489; у Италији са 19.714 на 242.073; у Аустрији са 1.677 на 33.550; у Шведској са 2.662 на 43.840; у Норвешкој са 1.309 на 25.786 иу Швајцарској са 1.888 на 40.132.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.