Европа мора удвостручити војне инвестиције

ВАШИНГТОН - Кључне европске земље ће можда морати да удвоструче своје издатке за одбрану да би одговориле на изазове руске агресије у Украјини, као и могуће смањење америчке подршке након избора предсједника Доналда Трампа, преноси Блумберг.

"Руска агресија је већ изазвала повећање издатка за одбрану у Европи. Међутим, можда ће бити потребно више за подршку Украјини, супротстављање агресивној регионалној политици Москве великих размјера и рјешавање проблема продубљивања стратешке конкуренције са Кином", навео је у извјештају Џорџ Фергусон, шеф аналитичког одјељења "Bloomberg Intelligence".

Према прогнозама аналитичара, 15 највећих европских држава чланица НАТО-а ће вјероватно морати да повећају своје годишње војне инвестиције за 340 милијарди долара, подижући укупан годишњи буџет за одбрану на 720 милијарди долара.

Експерти су се осврнули и на Трампову предизборну кампању, која је најавила да ће ослабити безбједносни однос САД са Европом, и његове пријетње током његовог првог мандата да ће се САД повући из НАТО-а ако савезници не повећају војну потрошњу.

Бивши предсједник Европске централне банке Марио Драги такође је навео да ће Европа морати да прошири своје одбрамбене индустријске капацитете како би осигурала да основне вриједности региона не нестану.

Аналитичари наводе да су Европи хитно потребни борбени тенкови, артиљеријски топови и борбена возила пјешадије за копнене снаге, као и авиони за подршку као што су авиони за допуњавање горива, авиони за транспорт трупа и авиони за борбу против подморница.

Стручњаци су такође навели да ће војне индустријске компаније "Leonardo SpA", "Airbus SE", "BAE Systems Plc" и "Rolls Royce Holdings Plc" вјероватно имати користи од повећане потрошње.

Након деценија недовољног улагања од Хладног рата, поновно наоружавање у овој скали могло би да потраје више од 10 година на континенту, процјењују аналитичари, пошто, како напомињу, "заостали извођачи расту, а ланци снабдијевања у ваздухопловству и одбрамбеном сектору су већ растегнути".

Међутим, додају експерти, мало је вјероватно да ће мала одбрамбено-индустријска база региона моћи да обезбиједи све што је потребно у кратком и средњем року.

Аналитичари сматрају да би, упркос потешкоћама, Европа требало да промијени свој приступ буџетским приоритетима, јер је, како оцијењују, безбједносна пријетња постала преголика да би се игнорисала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.