Европа и другом ногом закорачила ка провалији

БРИСЕЛ - Свађа предсједника Доналда Трампа и Володимира Зеленског те евентуална обустава даље америчке војне и финансијске помоћи Украјини имаће фаталне посљедице за ову земљу, јер европске државе нису способне да читав тај терет преузму на своја леђа. То ће само додатно закомпликовати односе унутар саме Европске уније, а што би онда на крају водило и ка њеном распаду.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске" коментаришући отворени сукоб два предсједника, Америке и Украјине, на посљедњем састанку у Бијелој кући, али и накнадно експресно одржани самит појединих европских лидера у Лондону, након којег је представљен алтернативни мировни споразум за окончање сукоба Кијева и Москве, готово дијаметрално супротан оном за који се залаже нова америчка администрација. 

ПОЛИТИЧКО ЛУДИЛО

 

Према ријечима стручњака за економску дипломатију Синише Пепића, ако буде настављено са овом неразумном политиком појединих европских лидера, бићемо свједоци распада Европске уније. 

 

- Унутар ове Уније не постоји консензус у вези са већином кључних ствари, па ни када је ријеч о Украјини. То би на крају могло довести до краја бриселске политике, а што ће само додатно отворити простор за десно оријентисане партије. Зелено-лијева коалиција и Велика Британија, која није чланица Европске уније, нажалост гурају Европу у још дубље проблеме, како финансијске, тако и економске, али и у неки евентуални отворени рат са Русијом. О томе свједоче и изјаве појединих европских лидера да Стари континент по сваку цијену мора бити наоружан до зуба, али и да мир у Украјини није приоритет, односно да су они за прекид сукоба, али не по сваку цијену. Све ово указује на то да њихове приче о постизању некаквог мировног споразума нису искрене. Изгубили су компас. Влада једно политичко лудило, које би на крају могло довести до нестанка Европске уније и њене подјеле на интересне сфере Вашингтона и Москве, баш као што се то десило и након Другог свјетског рата - истакао је Пепић. 

 

Сматра да се иза ове политике, која и даље држи Украјину у рату, крије једна неразумна мржња према Русији, али комплекс, прије свега Француске и Британије, двије државе које су до сада биле Бајденове лутке на концу. Додаје да су оне сада изгубљене у времену и простору, заузимајући радикалне ставове и вјерујући да ће тако добити "поштовање" Трампа те да на овај начин гурају Европу у пропаст, баш као и саму Украјину. 

 

Пепић наводи и да Трамп сигурно неће олако прећи преко свађе у Бијелој кући, али и одбијања Зеленског да прихвати прелиминарни нацрт споразума о окончања рата у Украјини, а што се, како је истакао, може видјети и из изјава новоименованог директора ФБИ Каша Патела, који је током викенда позвао Конгрес да истражи на који начин је коришћен новац послат Кијеву, при томе критикујући досадашње размјере помоћи Украјини. Шеф ФБИ је том приликом рекао да САД не могу имати пуно повјерење у Зеленског који одбија да објасни шта је урадио са америчким новцем послатим на адресу Кијева. Пател је довео у питање и кредибилитет Зеленског, подсјетивши да је шеф украјинског режима својевремено изашао на свјетску сцену и објавио да је Русија испалила ракету на Пољску, што би био чин рата. Како је рекао, испоставило се да Русија није испалила такву ракету.

 

Да ће нова администрација прочешљати гдје је завршила војна и финансијска помоћ Вашингтона незванично је најавио и Илон Маск, али и поједини амерички медији, који су позивајући се на своје изворе у Бијелој кући, објавили да ће Трамп ускоро у јавност изнијети низ шокантних детаља.

 

- Сматрам да је неминован одлазак Зеленског са политичке сцене, а поготово након свађе са Трампом. Вјерујем да ће сада бити отворене приче о корупцији, односно гдје је све завршио новац америчких пореских обвезника, али и оружје које је слато Кијеву. Уколико Зеленски заиста жели спасити Украјину, требало би да се сам повуче са мјеста предсједника, препуштајући вођење земље неком другом ко неће слушати директиве из Лондона или неких других центара моћи, којима очигледно завршетак рата није у интересу - каже Пепић. 

 

ЧЕТВРТИ ПОЛ

 

Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације вјерује да ће након неуспјелог састанка двојице предсједника у Бијелој кући - бити пролонгиране све мировне иницијативе. Коментаришући самит о Украјини који је одржан у Лондону, а на којем су главне теме биле улога Европе у окончању рата у Украјини, као и односи Старог континента са САД, Милетић каже да сматра да се ради о својеврсној политичкој сујети и супротстављању новој Трамповој администрацији, која није заговорник либералне и глобалистичке политике. 

 

- Мислим да ће доћи до додатне антагонизације у политичким односима између Вашингтона и Брисела, што био онда ланчано водило и ка новом погоршању економске ситуације унутар Европске уније - каже Милетић.

 

Сматра и да ће најновији развој ситуације довести до тога да ће се америчка обавјештајна мрежа усмјерити ка дестабилизацији одређених позиција европских лидера који се супротстављају тежњама САД да заврше овај трогодишњи рат, да буде успостављена комуникација са Русијом и нађени начини да се контролише свијет у интересу глобалног мира. 

 

На питање да ли Европа може сама да заштити Украјину, Милетић наводи да би то економски било одрживо до краја године, али и да би након тога дошло до озбиљних економских и социјалних потреса. 

 

А шта је уопште договорено у Лондону, гдје су поједини европски лидери након фијаска у Вашингтону дочекали Зеленског раширених руку? Као прво, премијер Велике Британије Кир Стармер саопштио је да ће Лондон издвојити још двије милијарде евра за куповину 5.000 ракета, које ће бити испоручене Украјини. Интересантно, ове ракете ће бити произведене у Белфасту. Према ријечима Стармера ово ће отворити нова радна мјеста у британској одбрамбеној индустрији. Овом приликом представљен је и алтернативни приједлог споразума који би наводно требало да доведе до окончања сукоба у Украјини, а што би у првом кораку требало да подразумијева прекид ватре у трајању од 30 дана, након чега би биле послате европске мировне снаге у Украјину. Француски предсједник Емануел Макрон је тим поводом истакао да су у изради овог документа учествовали Париз и Лондон, уз опаску да не вјерује у било какав мировни споразум који би могао да буде постигнут као резултат преговора између САД и Русије. 

 

Други занимљив детаљ након Макроновог јавног иступа, Стармер се према писању британских медија оградио од приједлога за једномјесечни прекид ватре, што је накнадно потврдио и британски министар оружаних снага Лук Полард, поручујући да се Лондон и Париз нису договорили о плану дјелимичног примирја за Украјину. 

 

Према оцјенама појединих аналитичара, окупљање лидера водећих европских земаља у Лондону открило је колико су Макрон и Стармер немоћни без "кума". Указали су и на то да је Њемачка губитник на свјетској сцени, али и да Европа мора коначно да се суочи са реалношћу - да је наступила нова ера у међународној политици. Реагујући на сва ова дешавања из Москве је поручено да су против привременог прекида ватре са Кијевом, инсистирајући још једном на трајном и правно обавезујућем мировном споразуму. Поручено је и да идеја о распоређивању европских мировних снага има за циљ да додатно подстакне сукоб. Упозорено је и на то да ће све стране трупе које стигну у Украјину без мандата Уједињених нација сматрати легитимном метом.

 

"Сјеверни ток"

Гасовод "Сјеверни ток 2" никада није пуштен у рад због почетка рата у Украјини, али појавили су се приједлози да то буде и промијењено. Бивши генерални директор ове компаније Матијас Варниг и неколико америчких инвеститора наводно желе да покрену овај гасовод. Њемачки лист "Билд" објавио је чак да је у читаву ову причу укључен и специјални представник предсједника САД за посебне мисије Ричард Гренел. Након ових медијских спекулација одмах је реаговано из Брисела. Портпарол Европске комисије за климатску акцију и енергетику Ана-Каиса Итконен саопштила је да Европи није у интересу да овај пројект поново оживи и поред свих проблема с којим се поједине чланице ЕУ суочавају због недостатка енергената. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.