Еуростат: Хрвати на дну по стандарду грађана, гора једино Бугарска

ЗАГРЕБ - Стандард грађана у Хрватској био је у пандемијској 2020. години приближно за трећину нижи од просјека у Европској унији, а лошији је само у Бугарској, показује најновији извјештај Еуростата.

Еуростат мјери стандард стварном индивидуалном потрошњом по становнику, која показује колико су добара и услуга појединци конзумирали, било да су за њих плаћали сами или су трошак сносиле државе односно невладине организације, напомињу у данас објављеном извјештају.

Стварна индивидуална потрошња (СИП) по становнику исказана је стандардом куповне моћи, вјештачком валутом која елиминише разлике у цијенама међу земљама.

Хрватска је уз Бугарску биљежила најнижу стварну индивидуалну потрошњу по становнику, мјерену стандардом куповне моћи, међу земљама ЕУ, за 32 одсто нижу од просјека Уније, више-мање у складу с Еуростатовом јунском процјеном.

У 2020. највиши је стандард, исказан стварном индивидуалном потрошњом по становнику, забиљежен у Луксембургу, за 45 одсто већи од просјека ЕУ, према најновијој процјени Еуростата.

Слиједе Њемачка и Данска, гдје је био за 24 односно 22 одсто већи од просјека, а близу су и Холандија и Аустрија, гдје се кретао на 17 односно 16 одсто изнад европског просјека.

Најближи су просјеку, по стварној индивидуалној потрошњи по становнику у 2020., били Кипар, Италија и Литванија гдје је стандард био нижи за око четири одсто од просјечног на нивоу Уније.

У Ирској је био за 10 одсто испод, а у Француској за исто толико изнад просјека.

У 2019. била је нижа за 34 одсто, показује Еуростатов извјештај.

Близу су и Мађарска и Летонија са 30 одсто нижим стандардом у 2020, те Словачка, гдје је био слабији од просјека за 29 одсто, преносе хрватски медији.

Најлошије је поново стајала Бугарска, са 39 одсто нижим СИП-ом по становнику од европског просјека.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.